Преко пророка Јеремије овако рече
Господ за народ свој: што оставише закон мој и не слушаше гласа мојега, него ходише за мислима срца својега и за
идолима — зато, ја ћу нахранити тај народ пеленом и
напојићу га
жучи (Јер.9, 13).
Да
ли сте ви познали оно што сам је познао у овој земљи? Ја сам познавао једнога
човека који је учинио најпре ових десет грехова: 1. није веровао у Бога, 2.
клањао се којекаквим
измишљотинама као боговима, 3. хулио је и псовао име Божје, 4. тукао је своје родитеље, 5.
недељом је радио све
послове као и понедељком, 6. убио је човека, 7. чинио је прељубу, 8. крао је и пријатеље и
непријатеље, и ортаке и цркву и државу, 9. лагао је и клео се криво на
судовима, 10. завидео је суседима својим и жудео је увек да постане његово оно што је било туђе. Према
томе, тај човек је погазио сав стари закон Божји. Разбио је таблице Мојсијеве и
поклонио се златном телету јеврејском.
Ај, браћо моја, кад год сам помислио на овога безаконика, ја сам се одмах сетио
још једнога таквог, па још десет и још стотину таквих. А верујем, да ће и сваки
од вас знати бар за
десетину таквих безаконика у својој околини. Какво је онда чудо што нас је Бог био оставио и
предао мачу најљућег
народа у свету?
Узалуд је говорити: па није сав народ такав био. Заиста, није. Али нису ни сви
Израиљци чинили прељубу са женама мадијамским, па ипак дође погибија на сав народ, те погибе двадесет и четири хиљаде људи (IV Мој. 25). Хоћете ли још један
пример? Кад је Исус Навин освајао обећану земљу, један једини човек згреши
код Јерихона, те сакри нешто од опљачканих ствари, па због
преступа његова погибе у један дан три хиљаде ратника (Ис. Нав. 7). Још један пример: Када Филистеји повратише
ковчег завета
Израиљцима, обрадоваше се сви веома, па у радости и радозналости неки отворише
ковчег и завирише у њ. Због
тога бише одмах ударени руком Господњом, али не само они, него многи други, педесет хиљада њих из
народа (I Сам. 6, 19). И, зар нисте читали, да
умало није потонула лађа са свима путницима, због преступа једног јединог човека, пророка Божјег Јоне? Какво је чудо
што је наша државна лађа
потонула због хиљаде тежих грешника од пророка Јоне?
Немојте ме опомињати на Содом и на реч Господњу коју рече праведном Авраму. Када Аврам упита
Господа, да ли ће уништити
грешни град Содом, ако се нађе у њему десет праведника, одговорио му је Господ
да неће, него да ће
поштедети цео град Содом због тих десет праведника. Ви говорите: било је у
србском народу више од десет праведника, па зашто нас Господ није поштедео? То је кушачка реч. Као да
вам је непознато, да је Содом био незнабожачки град; да није знао за једнога
Бога, као што је знао
народ Израиљев; и да није био крштен у име Свете Тројице, ни причешћен крвљу Христовом као народ
србски. Разлика је као између неба и земље. Зато, онај који по правди суди хтео је сачувати Содом због
десет праведника, а није хтео сачувати Израиљ због десет хиљада, ни ти Србе
због стотине хиљада праведних душа. Јер, Содомљани нису уопште знали за једнога
истинитог Бога. Јевреји
су сазнали за једнога истинитог Бога преко пророка и кроз чудеса многа. А Срби
су сазнали за Бога јављенога свету у лицу Господа Исуса Христа. Према скали по
знања Бога креће се и мера казне.
Оставимо се дакле парничења с Богом, него у искреном признању и скрушеном
покајању узвикнимо: Праведан си, Господе Боже наш, и праведно си учинио што си нас Србе нахранио пеленом и напојио жучи. Јер
многи од нас погазише
Твој свети закон, као да је то нека парламентарна шкработина. Не да га погазише
једном и једнога дана, него га газише двадесет година пред лицем неба и земље.
И многи заборавише Тебе, Бога отаца наших, Бога светих наших цара и патријараха, и посника и
молбеника, и страдалника
и мученика, па пођоше за мислима и жеља ма срца свога умртвљенога телесним страстима
и сатанским варкама. Зато си праведно поступио што си нас нахранио пуном зделом
пелена и напојио пуном чашом жучи, Господе, славни и страшни.
А
сад, Господе, молимо Ти се скрушено, поштеди пре остатак свога народа, да нам
се не насмеју, и нама и Теби, јеретици и безбожници говорећи при чаши вина: где
је тај Бог србски? Што
им сад не помогне? Што их не избави из руку наших, ако је јачи од нас? И где је
тај Свети Сава србски?
Зашто не заштити Србе, кад га Срби толико воле и славе?
Из
Твоје руке, Господе, свети, примићемо опет и пелен и жуч. Али не дај нас у руке људске.
Помози нам, Господе, помози нам, да се поправимо и да чисто послужимо. Даруј нам силу Твоје свете
благодати, да можемо по Твоме закону сваки дан са сваким созданијем и диханијем
славити и величати, јединога истини тога Бога нашега у Тројици Живоначалној,
јединосушној и нераздељеној,
на век века. Амин.
