субота, 7. децембар 2013.

17. Порука србском народу из логора Дахау

Зашто Бог попушта казну на људе? Зато, да би отклонио пропаст људи. Исто, као што родитељ бије кривопутног сина да би га благовремено сачувао од пропасти која зјапи на крају кривог пута.
    
Зашто је Бог попустио на свет ону језиву ратну несрећу, која се као смртоносна олујина пронела ширином и дужином целе планете земаљске? Зато, да би спречио далеко већу несрећу којој су људи ходили у сусрет, а то је потпуно угашење духа и потпуна смрт душе.
    
Сви људи желе себи срећу, али је мало оних који свом снагом не раде на својој несрећи.
    
Сви људи заиста желе себи срећу, али је мало оних који не стављају свој врат под суров јарам који не могу одржати и своја леђа под тешко бреме које не могу носити.
    
Гле, Спаситељ света говори о своме јарму и о своме бремену, па каже: јарам је мој благ и бреме је моје ла ко (Мат. 11, 28 —30). Из сажаљења и љубави Он позива људе к себи да се на Њему науче и одморе. Ходите,  вели, к мени сви који сте преморени и претоварени, и ја ћу вас одморити. Узмите јарам мој на себе и на учите се од мене; јер сам ја кротак и смирен у срцу, и наћи ћете покој душама вашим. И најзад завршава позив овим речима: јер је јарам мој благ и бреме моје лако.
    
Јесте ли кад дубоко мислили о споменутим речима Христовим? И о разлици измећу јарма и бремена које људи сами на себе товаре и Христовог јарма и бремена? Разлика је заиста веома велика.
    
Јарам светских људи јесте у томе што ти људи мисле све постићи својом снагом без Божје помоћи. А јарам Христов је у сталном поуздању у свемоћног Оца небесног. Због тога је онај јарам суров, а овај благ.
    
Даље: судити се, бреме је светско, бреме тешко, а измирити се, то је лако бреме Христово.
    
Даље: светити се, то је тешко бреме људско, опрости ти, то је лако бреме Христово.
    
Христово је бреме љубав, а несрећничко је бреме мржња.
    
Христово је бреме истина, а ђаволско бреме лаж.
    
Христово је бреме братољубље, а грешничко самољубље.
    
Христов је јарам помагање и давање, а грешнички ја рам краћа и отмица.
    
Христов је јарам крут за небесно царство, а пропаснички је труд за царство земаљско.  
    
Христов је јарам тесан пут што води у царство Божје, а беднички је јарам широк пут што води у пропаст.
    
Христово је бреме светиња и милост у свему, грешнички је пут вулгарност у свему.
    
Христово је бреме целомудреност и поштење, а грешничко непоштење и разврат.
    
Христово бреме је трпљење што води крајњој победи, грешничко је бреме нестрпљење што води очајању.
    
Христово се носи са очима упртим у вечни живот у царству Божјем, а светско се бреме носи са очима упртим у гроб.
    
Који је јарам блажији и које је бреме лакше?
    
Несумљиво Христово.
    
Но, и ако су чули позив Христов да приме Његов јарам и Његово бреме, људи су натоварили себе несносним бри гама овога света о овоме свету; оптеретили су себе и пре оптеретили себичношћу, злобом, лукавством, самољубљем, охолошћу,  непоштењем,  немилошћу,  развратом,  безбоштвом, тако да их је сатана терао својим бичем као своју товарну стоку.
    
Требало је спасти човечји род. Зар ће сатана спасти?
    
Требало је вратити човечји род са кривога пута. Зар ће човек то учинити?
     
Свемоћни Христос Човекољубац и сада је притекао у помоћ народима света, за које је живот свој положио из љубави. Попустио је мању несрећу да спречи највећу. Као кад лекар одсеца болесне прсте да би сачувао цело тело у животу.
     
А сада, ја стављам пред вас срећу и несрећу, па бирајте. Срећа је у бремену Христовом, а несрећа у бремену слепачком и лудачком. Амин.