Један друг Ваш говори Вам
непрестано: нема Бога! Вас то мучи као шиба канџијом. Ви се борите за душу
своју и живот свој. Добро сте схватили: ако нема живога и свемоћнога Бога,
јачег од смрти, онда је смрт једини свемоћни Бог. Онда су сва жива створења у
свету играчка у шапама свемоћне смрти, као мали миш у шапама гладне мачке.
Једном у узбуђењу ви сте рекли своме бедном другу: Бога има, а тебе нема! И
нисте погрешили. Јер они који се одвоје од вечног Животодавца у овоме свету,
биће одвојени и у ономе. И тако ни овде ни тамо неће знати за величанственог
Створитеља свих створења. А бити одвојен од Њега горе је него не бити.
На Вашем месту ја бих му рекао још
и ово:
Погрешно говориш, пријатељу, нема
Бога. А правилно ћеш рећи ако кажеш: немам Бога. Јер ти сам видиш, да
остали људи око тебе осећају Бога, због чега и говоре: има Бога. Дакле, није да
нема Бога него ти Га немаш.
Погрешно говориш, као болесник
који би рекао: нема здравља у свету. Он може само рећи не лажући: немам ја
здравља, а лажући: нема здравља у свету уопште.
Погрешно говориш, као и слепац
који би рекао: нема светлости у свету. Има светлости, сав је свет испуњен
светлошћу, али он, бедни слепац, нема светлости. Кад би хтео правилно говорити,
он би само могао рећи: ја немам светлости.
Погрешно говориш, као просјак који
би изустио: нема злата у свету. Има злата; има га на земљи и под земљом. Ко
каже да нема злата уопште, неистину казује. Истину би казао кад би рекао: немам
злата ја.
Погрешно говориш, као кад би
злотвор рекао: нема доброте у свету. У њему самом нема доброте, а не у свету.
Зато не би погрешио само кад би рекао: ја немам доброте.
Исто тако и ти, комшијо мој,
погрешно говориш кад велиш: нема Бога! Јер оно што ти немаш, не значи да нико
нема, нити да нема уопште. Или ко те овласти, кажи ми, да говориш у име целога
света? Ко ти даде право, да своју болест приписујеш свима, и своју немаштину
намећеш свима?
Признаш ли пак и кажеш ли: немам
Бога, онда изговараш истину и износиш исповест. Јер бивало је и бива изузетних
људи, да заиста немају Бога. Но Бог њих има, има их до њиховог последњег
издисаја. Ако ли и на последњем издисају изјаве, да немају Бога, онда и Бог њих
више нема. И отписује их у расход. Зато те молим, пријатељу мој, ради душе
твоје, ради вечног живота и царства, ради суза и рана Христових - молим те,
претвори твоју пркосну исповест у покајну исповест. А оно што после тога треба
да чиниш, казаће ти Црква, питај!
Мир ти и благослов од Господа.
