петак, 29. новембар 2013.

110. Писмо. Монахињи која пита о квасу и три копања брашна

Господ је рекао: Царство је небеско као квас који узме жена и метне у три копање брашна док све не ускисне. Ти би хтела знати тајну ових речи, часна сестро. Заиста у њима је велика духовна тајна. Телесном разуму ова прича изгледа до смешности проста. Јер тјелесни човјек не разумије што је од Духа Божијега... јер треба духовно да се разгледа. А кад се духовно разгледа, како су светитељи разгледали, онда ова прича изгледа овако:
    
квас означава Духа Светога,
    
жена означава душу човечју,
    
узме и метне - од Бога узме и у себе метне,
    
три копање - три способности душе: ум, срце и вољу,
    
брашно - све троје у обичном природном стању,
    
све ускисне - све се закваси, прожма Духом Светим.
    
Другим речима: душа хришћанина, кад се удостоји, прима од Створитеља свога Духа Његовога. Примивши држи га у уму своме, док се ум не обожи; и држи га у срцу, док се срце не обожи; и држи га у вољи, док се сва воља не обожи; и непрестано га држи у све три копање једновремено, док се сва душа не обожи. Кад се све обожи, онда се и просвети, и узрасте као ускисло тесто. И тако душа постаје велика и богата и света. Онда је душа у стању, да и тело своје, као орган свој, одухотвори, препороди и освешта.
    
Зар није такво Царство Божије? И зар прича није чудесна? Мир ти и благодат од Господа.