четвртак, 5. децембар 2013.

2. Писмо. Сисодија пише своме брату Арџуни

Селам, драги мој Арџуна.

Мислили смо брзо прећи преко Балкана, уморни и ожалошћени утисцима из Европе. Журили смо да што пре стигнемо у нашу драгу Индију.

Мислили смо да је Балкан једна безначајна покрајина Европе, без икакве оригиналности и без икаква интереса за нас. Јер знаш, да смо ми у Индији једва што и чули за Балкан, као рецимо што су Балканци једва што и чули за наш свети град Бенарес или за будистички Тибет. Али смо се јако преварили. По савету познатог пријатеља Индије у Лондону, Србина Митриновића, ми смо застали у Србији.

Прво изненађење било је што смо добили позив из краљевског двора да се јавимо краљу од Србије. Краљ то је махараџа од Србије. Краљ нас је примио с простодушном љубазношћу. Његова три сина говоре са њим француски а међу собом енглески. То нас је зачудило. Зашто да не говоре језиком свога народа?

Краљ нас је најпре упитао, како живи народ у Индији. По том нас је питао каква је била наша мисија по Европи, да ли политичка или економска или културна. Одговорили смо да нас је светли махараџа од Малабара послао да испитамо дух и душу и карактер европских народа, и да сазнамо основне узроке страшног Светског рата, од кога ни наша далека отаџбина није била поштеђена.

– Ваш махараџа, – рече краљ, – мора да је велики мудрац и Божји човек, кад је тако нешто предузео. Но реците ми, племенита господо, ако није тајна, до каквих сте закључака дошли? То јест, шта је проузроковало последњи Светски покољ?

– Безбожност, као зла мајка двеју злих кћери: себичности и насиља.

– Тако је, тако је! узвикну краљ с радосним изненађењем, као кад би врачара погодила неком преврнуту карту.

У даљем разговору кад сам ја рекао да сам Кшатрија и да ме интересује војска највише после религије, он нас позва на смотру своје гарде на први дан Васкрса. А то је највећи хришћански празник кад се слави васкрсење Христа из мртвих.

– Како то рекосте? – упита краљ. – Ви рекосте, да вас као Кшатрију највише интересује војска после религије. Значи ли то, да ваш сталеж војнички, кшатријски, ипак интересује религија више него војска, је ли тако?

– Тако је, светли махараџо, – одговорих ја. – За све сталеже у Индији, то јест за брамине2, кшатрије, вајшије и парију, религија је пре свега и изнад свега осталога. Све је испод религије и у светлости религије.

Краљ, као нешто растужен, погледа у даљину и рече:

– Тако је. Управо, тако треба да је свуда и у свима народима.

***
На дан Васкрса били смо у дворском храму. Божју службу служили су свештеници у златотканим одеждама. Како смо после сазнали, код хришћана служба Божја означава драму живота Христа Месије. Певала се једна те једна песма, час растегнуто и мајестетично, час брзо и с клицањем и без мало са играњем. Певала се безброј пута. Та песма гласи:

"Христос воскресе из мртвих
 Смрћу смрт сокруши
И мртвим у гробовима
Живот дарова."

Заиста, чудо и мистерија. Ја сам сав треперио од неке непојамне језе. Наши хришћански мисионари у Индији бескрајно су сиромашни у сравњењу са овим изражајем величанственога Месије, победиоца смрти. Свештеник је држао неку беседу, веома узбудљиву. Но ја сам молио нашег брата Теодосија Мангалу да се постара те да се преведе на хиндустански.

На крају службе сви присутни прилазили су краљу и честитали празник овим речима: Христос воскресе, на што је краљ свакоме одговарао: Заиста воскресе!

По изласку из цркве отишли смо на смотру краљеве гарде. Гардисти су били у свом свечаном оделу, пуном боја, што је нарочито било пријатно за наше очи. Сви војници дивни младићи, узрастом и лепотом. Као наши Кашмирци3 и хималајски горштаци. Трубе су огласиле долазак краљев. Како су ми објаснили, трубна арија интонира: "Ево нама краља! Ево нама краља!" Кад је настала тишина краљ је поздравио војску речима:

Христос воскресе, браћо! на што је одјекнуо громогласни одговор из стотине младих грла: Ваистину воскресе!

У свом узбуђењу ја рекох себи: овде се људи не шале са вером. Ово је за нас нечувен и невиђен призор, да један владар поздравља своју војску најнечувенијим и најневиђенијим фактом људске историје – Васкрсењем Христовим. Он поздравља као констатирањем факта Христова васкрсења, а његова војска отпоздравља га потврдом тога факта: Ваистину Христос воскресе! Овде нема шале са вером као ни у Индији.

После војне параде били смо на доручку у двору. Ту се раздају кувана јаја обојена црвено у знак радости. У знак радости победе Христове над смрћу. Заиста дивно! Онда се туцају јајима: краљ и краљица, и њихова деца, и официри, и сви присутни гости. Један држи јаје у руци а други удара. Онај који удара говори: Христос воскресе! а онај који држи одговара: Ваистину воскресе!

Кад смо изашли на улицу, на све стране чујемо поздрав: Христос воскресе и Ваистину воскресе. Нико не говори: Добро јутро или Добар дан, него Христос воскресе и Ваистину воскресе! Новине доносе уводне чланке са насловом: Христос воскресе и Ваистину воскресе! Сав је ваздух препун тога поздрава. Рекао би да и тице цвркућу и лишће шушти и велики Дунав гуди само те речи: Христос воскресе и Ваистину воскресе!

О мој Арџуно, први пут је срце моје осетило радост од како сам се одвојио од Индије. Нека је хвала богињи Кали4, којој увек мислено приносим жртве. А ти не заборави, да јој принесеш жртву и у моје име по нашем обичају.

Љубећи те брат Рама



2 Брамини, кшатрије, вајшије и шудре – четири су касте, у које је народ индијски подељен од незапамћених времена. Брамини су носиоци и тумачи философске мудрости. Они су највиша каста. Често пута брамини су сиромашнији од шудра, али ипак и најсиромашнијем брамину кад се јави у друштву одаје се прва почаст и пред њим сви устају на ноге па и сами кнежеви. Кшатрије су војничка каста. Они наслеђују то звање. Чувари су и браниоци народа и отаџбине. Вајшије су трговци и пословни људи. Шудре су најнижа каста, с којом људи виших каста не једу за једном софром, али послују са њима и друже се. Шудре су углавном земљорадници. Они су потомци покорених народа који су насељавали Индију пре доласка Индоевропејаца.

3 Кашмир је северна покрајина Индије на падинама високих планина. Као горштаци Кашмирци су здрави и стасити. Највише се баве сточарством. Чувене су у свету кашмирске овце и кашмирска вуна. Од кашмирске вуне праве се најфинији штофови у фабрикама енглеским.

4 Богиња Кали веома је поштована у свој Индији. Она има своје храмове. Њој се приносе посведневне жртве. Милиони људских бића призивају је у помоћ кроз нарочите молитве и песме. Она је једна од жена злог бога Шиве. Неки сматрају богињу Кали као добру и милостиву, а неки опет као заштитницу свих лопова и разбојника? По њеном имену назват је највећи град Индије Калкута. А то значи Калин кут или Калина кућа. Реч кут је санскртског порекла и употребљава се и у српском језику у истом значењу: кут, кутић, кућа, кућиште.