Та светосавска борба јесте, на првом месту, борба против
свега што прља, унакажује и убија нашу народну душу. А душу
убијају греси. Борба са гресима у нама и око нас јесте
светосавска борба.
![]() |
Свети Јустин Поповић |
Борба за србску, светосавску душу јесте борба
за божанско величанство нашег човека. Без тога, наш човек
нема вредности; без тога, он је само пролазна, униформисана
иловача. Чиме је Србин велики и славан? – Светим Савом. Чиме
је свети Сава велики и славан? – Господом Христом. Јер је вером
у Богочовека Христа и животом у Христу Растко преобразио
себе у Светога Саву, и постао највећи светитељ и највећи
просветитељ рода србског. А тиме постао непобедив духовни
војсковођа нашег народа на свим бојиштима. Обучен у
свеоружје Божје: у еванђелску истину и правду, у еванђелску
љубав и смерност, у еванђелску молитву и милосрђе, у
еванђелску веру и трпљење, он је вековима водио наш народ из
победе у победу. Срби су увек били непобедни кад год су се
светосавским оружјем борили за своју душу, за своју слободу и
правду.
Само вођени и предвођени светим Савом, Срби су и
недавно однели победу над конкордатском немани. Победивши
ову неман, Срби су победили главног непријатеља своје душе:
црну интернационалу. Победивши пак црну
интернационалу, они су показали да имају духовне
светосавске силе да могу победити и друге две
интернационале: црвену – комунистичку, и жуту –
капиталистичко-фашистичку. Јер, не треба се варати: папизам
је отац и фашизма и комунизма и свих организација и покрета
који хоће да уреде и усреће човечанство путем насилних или
механичких средстава. Фашизам је идолатрија народа;
комунизам је идолатрија класе. И један и други хоће да уреде и
усреће човечанство мачем и огњем; и један и други
изједначују грех са грешником, и због греха убијају човека. А
знате ли ко их је томе научио? – Њихов рођени отац: папизам.
Јер је средњевековни папизам то први пронашао и први остварио
кроз „свету“ инквизицију : грешници су убијани због греха,
јеретици су спаљивани због јереси, и све то – ad majorem Dei
gloriam. Са једним циљем: да се изгради свесветска папска
монархија. Но треба бити правичан : папизам је гори и од
фашизма и од комунизма, јер док фашизам уништава своје
противнике у име народа, а комунизам у име класе, дотле
папизам уништава своје противнике и уме кроткога и благога
Господа Исуса.
Срби су срцем осетили опасност која им
прети од папистичке интернационале, и устали као један
човек, вођени – киме? – Светосавским духом кроз светосавског
свештеника. Он је апостолски неустрашиво, златоустовки
убедљиво и светосавски мудро водио наш народ кроз борбу с
конкордатском немани. И голоруки народ је однео победу над
организованим насиљем. Чиме? – Светосавским оружјем:
православном вером, православном правдом, православном
истином, православном ревношћу, православном
неустрашивошћу, православном трпељивошћу, православним
мучеништвом и страдањем „за крст часни и слободу златну“… И
после те црне олује, светосавски дух кроз истински светосавске
свештенике мудро крмани бродом наше народне душе водећи га
светосављем кроз буре и олује наше тужне и несрећне
садашњице. Дела су његова ваистину светосавска. А таква су
стога што у њима и иза њих стоји неисцрпна и неуништива
стваралачка сила: светосавски дух, који свим бићем својим
извире из бесмртног, и свемоћног и свемудрог Духа Христовог,
Духа Богочовековог.
Срби су Срби – чиме?- Светосављем
и Православљем. Без Светосавља, без Православља, шта су Срби
ако не – леш до леша, мртвац до мртваца? Само светосавском
вером и светосавским животом Срби показују и доказују да су
прави Срби. Само тако они испуњују аманет светога Саве. У
чему је тај аманет? Ево у чему: Гледајте на грешника као на
болесника кога треба лечити од греха као од болести; никада
не изједначујте грешника са грехом и злочинца са злочином;
никада не убијајте грешника због греха; трудите се да у сваком
човеку пронађете лик Божји, јер је то вечна вредност свакога
човека, јер то сачињава божанско величанство свакога
човека јер је то оно ради чега треба волети и највећег
грешника; а сврх свега: волети човека и у греху његовом;
нарочито упамтите; ни човек, ни народ, ни човечанство не могу
се, нити ће се икада моћи, уредити и усрећити без Христа,
поготову – против Христа; сви такви покушаји завршавају, и
увек ће завршавати – међусобним клањем, самопрождирањем,
људождерством; ко ветар сеје – пожање олују; ко грехом живи и
грех велича – претвара овај свет у безизлазни пакао.