уторак, 18. фебруар 2014.

29. Порука србском народу из логора Дахау

Свако створење Божје велика је тајна, запечаћена са много печата. Тек што се један печат скине, други се јавља. Никад ум човечји, сам по себи, без Творчеве помоћи не ће моћи сломити последњи печат на тајни ма којега бића и ма које ствари у природи. То није ни потребно.

И судба појединих људи и народа велика су тајна. И да нам благи Створитељ наш није понудио кључеве ових тајни преко својих пророка и угодника, Старога и Новога Завета, ми не би знали ништа, нити би икада могли пронаћи кључеве тајанствених судби људи и народа. И судба србскога народа је велика тајна. Управо страдање маленога србског народа, које превазилази страдање свих западних народа кроз историју, најтамнији је лист у судбинској књизи овога народа. Нити се тај лист даде прочитати без онога догледа што се назива Свето писмо.

А у Светом писму живот је људски описан као савез. Од различног савеза људи и народа проистиче и различита судба људи и народа. Углавном, две су врсте савеза, и то: или са Богом и оним што је угодно Богу или пак са противником Божјим и са оним што је противно Богу. Адам и Ева држали су се најпре верно савеза са Богом, па су после погазили љубав Створитеља свога и везали се савезом са сатаном. Најјачи и одлучни потез Божји да истргне род људски из срамног савеза са сатаном учињен је кроз Господа Исуса Христа: Сатана је побудио своје савезнике у људском облику да убију Христа. Али је Христос васкрсао својом божанском силом, и својим васкрсењем победио је и сатану и све његове савезнике. При растанку са својим ученицима рекао је победоносни Спаситељ: Даде ми се сва моћ на небу и на земљи.

Са овим свемоћним Христом Спаситељем света везао је србски народ савез онда када се у име Његово крстио и Његовом науком просветио и облагородио. И с толиком се љубављу србски народ предао Христу и с таквим поверењем пошао за Њим као мало који други народ на Истоку и као ни један други народ на Западу. Но, и Христос је показао неописану љубав према Србима. У тој неописаној љубави Христовој према Србима, ту је кључ великих страдања Срба кроз многе векове, као и ових новијих у нашем веку. Ко има малу љубав према некоме, малом казном кажњава свога невернога друга. А ко има велику љубав, већма и бије невернога друга, у томе је кључ тајне. Све што Срби имају великог, светог и славног кроз хиљаду година, све им је то дошло од Христа. Али су са вез љубави са Христом Срби погазили, ако не сви а оно многи, и не једном него много пута. И ми смо због тога били бијени, онако љуто бијени како само увређена божанска љубав уме да бије невернога друга; бије, не да убије него да га отргне од савеза са ђаволом — сатаном. Јер отпад од Христа значи савез са сатаном, противником Божјим. А савез са противником Божјим значи савез са смрћу, савез са гробом, савез са неправдом, савез са мраком, савез са сваким злом и глупошћу, што све води у вечну пропаст, како појединце тако и народе (Ис. 28, 18).

Или ко може рећи, да се Срби кроз цео деветнаести век нису одвајали од савеза са Христом, мало по мало, но непрекидно све до у наше дане, до последња два грозна рата? Одвезујући се од савеза са Христом, ми смо се везивали за све антихришћанско, подражавајући Западну Европу, давно одвезану од савеза љубави Христове а увучену у савез сатанске мржње човека против човека, и човека и народа против Бога.

Пред мојим видом стоји оваплоћена тајна страдања србског. Па знајући ту тајну јасно, ја могу само у име Христа и у име светих поколења србских из прошлости, светих и славних предака ваших, да вам викнем као Јеремија: Ходите сједините се с Богом савјезом вјечним (Јер. 50, 5). Или речима цркве која уз Часни пост позива своју децу овим речима: „разрјешитесја от великаго сојуза неправди". Нека сви ваши савези са овим светом буду ништа према савезу са Христом. Браћо, не вређајте више љубав Христову, да би избегли гњев љубави. Амин.