недеља, 01. децембар 2013.

1. Писмо. Три изасланика пишу махараџи од Малабара

Селам, светли наш махараџо!

Јављамо ти, да смо прешли из праве Европе на Балкан, и ево нас у Србији, централној држави балканској.

Ми смо ти се до сада савесно и тачно јављали писмима и описивали утиске и опажања наша о народима европским. Сви су они врло удаљени од нас, мислима, срцем и идеалима. Наш је општи закључак, да је Европа болесник који се прави здрав; бесомучник који се прави паметан; сиромах који се прави богат и беспомоћник који се прави силан.

Главни узрок оваквог пада Европе јесте отпад од Бога. "Ми смо напустили Бога и Бог је напустио нас", говорио нам је један немачки пастор. У Француској чули смо од неког ову саркастичну реч: "Некад је Христос јахао на магарцу, сада магарци јашу на Христу".

За целу годину дана нашег путовања по европским земљама ми смо се напорно трудили да видимо везу људи са божанством, везу земље са небесима, то јест оно што је код нас у Индији сасвим очигледно и упадљиво! Ај, оно што је најважније у животу човечјем. Колико смо жудели да у некој трговини видимо призор тако обичан код нас у Бомбају и Калкути, на име, да се у одређено време за молитву трговац моли Богу, док муштерије морају да чекају, али узалуд. Узалуд; нигде, и баш ниједан случај. Они само недељом одлазе у храм на молитву, и то у тако маленом броју, да је то поразно. Испитивали смо, рачунали и израчунали, да само један од сто грађанства зна за храм и одлази у храм на молитву, и то недељом. То значи, да у граду од 30.000 становника – а таквих је градова у Европи много – 3000 душа иде у храмове на молитву једном у седам дана.

Замишљамо, како би се ти несрећан осећао кад би чуо да се само сваки стоти човек у малабарском царству моли Богу, о ти најпрозрачнији цвете лотусов!1

У Европи људи траже истину у науци а правду у једнакости. То су два напитка, којим је опијено ово бело човечанство. Међутим кад смо испитивали нашли смо, да је и у једном и у другом напитку више отрова него сласти. Нити је истина у науци нити правда у једнакости. Но говорити европејцима против науке и уједначености онако је исто узалудно, чак и опасно, као говорити пијаним људима против вина и ракије.

Научници европски по универзитетима и академијама примали су нас са учтивошћу без љубави, и позивали су нас да држимо предавања о Индији. Кад смо год ми предлагали да држимо предавања о религији, о божанству, о мистеријама монашким, о мудрости Веданти и томе слично, они су то с презрењем одбијали, па су уместо тога тражили да говоримо о економским приликама у Индији, о политичким правима грађана, о минералном благу наше отаџбине, о статистици људи, животиња, извоза и увоза, и свега и свачега. Све, само не о Богу, и не о тајни човечјег бића пре рођења и после смрти. Били смо због тога очајни. Дисали смо ваздух европски као отров.

Сада мало лакше дишемо, овде на Балкану. Но о томе ћемо ти ускоро писати. Нека ти Бог Вишну умножи дане и укрепи здравље. Нека си и веком и здрављем богатији од нас као што је твој златни престо узвишен над троногим столицама малабарских сељака.

Пандит Гаури Шанкара
Рама Јамуна Сисодија
Теодосије Мангала

1 Лотос је цвет, омиљен у Индији и много спомињан у светим књигама индијским. Цвета над водом и јавља се у разним бојама. Има кипова Будиних, на којима је Буда изображен како седи прекрштених ногу у цвету лотоса.