четвртак, 6. фебруар 2014.

19. Моћ додира са Христом

Од увек и свуда људи су веровали у моћ додира, у лековитости или погубност додира. У Мојсејевом закону написана је она строга одредба: „Ко се дотакне чега нечистога, било нечиста човјека или нечисте животиње или којега му драгог гада нечистога, па једе меса од жртве заклане Господу, тај да се истријеби из народа својега" (III Мој. 7, 21). С друге стране, додиром се давао и примао благослов. Тако, додиром својих руку благослови Исак Јакова, а Јаков благослови синове Јосифове положивши руке на главе њихове (I Мојс. 48). У Новом Завету благосиљан је додиром, лечен је додиром, давање благодати рукополагањем, није се смањило него се врло повећало. Кроз сву историју Цркве Христове до данас одржала се та пракса, по угледу на Христа и апостоле, а у најпунијој мери у цркви православној.

Лековита моћ додира са Исусом просто је задивљујућа. Док се лекари овога света труде и муче данима и годинама да излече једног болесника, Исус је лечио тренутно свакога само додиром својих руку. Као да је тело Његово била апотека лекова од свих болести.

Ташта Петрова имаше велику грозницу трескавицу и лежаше у постељи, „И молише Га за њу" (Мат. 8, 15). А Исус без речи „прихвати је за руку, и она устаде и служаше му" (Лука 4, 38).

Сва три прва јеванђелиста саопштавају о појединачном и масовном исцељењу људи додиром руку Исусових или Његових хаљина. Тако Марко прича: „Наваљиваху на њега који год бијаху накажени болестима да га се дотакну" (Марко 3, 10). А Матеј: „Донесоше к њему све болеснике, и мољаху да се само дотакну скута од његове хаљине, и који се дотакоше оздравише" (Мат. 14, 35-36). И опет Марко: „И куда год иђаше у села или градове или паланке, на раскршћима метаху болеснике и мољаху Га да се барем скута од хаљине Његове дотакну; и оздрављаху сви који га се дотицаху" (Марко, 6, 56). А Лука: „А кад сунце захођаше, сви који имадијаху болеснике од разнијех болести довођаху их к њему, а Он на свакога од њих стављаше руке и исцељиваше их" (Лука 4, 40). Све без речи. Само додиром. Још Лука говорећи о догађају у Гетсиманији, када слуге поглавара свештеничких дођоше да ухвате Исуса. Један од ученика потрже нож те отсече ухо једном од слугу. О том говоре сви јеванђелисти. А Лука каже: „А Исус дохвативши се до уха његова исцјели га" (Лука 23, 51). Додиром, без речи.

Случај исцељења жене крвоточиве сва три јеванђелиста описују опширно. Жена нека гураше се кроз густу гомилу људи што се тискаху око Исуса, да би се тако дотакла, нечујно и невидно, Његове хаљине. Иако она беше на ногама и хођаше без подршке, њена болест била је и тешка и ружна и дуготрајна. Дванаест година боловала је она од течења крви из доњега тела свога. „И велику је муку поднијела од многијех љекара, и потрошила све што је имала, и ништа јој нису помогли, него још горе начинили" (Марко 5, 26). Савесни или несавесни лекари годинама давали су јој лек за леком, чинили што су знали и наплаћивали колико су хтели. На крају дванаест година лекари су је напустили као још тежу болесницу и крајњу сиротицу. У мраку њеног очајања засветлила се само једна сунчана зрака, и то је била вера у Исуса. Чула је она о Његовим чудесним делима, а вероватно и видела је и неког исцељеног болесника. Говорила је у себи: „Ако се само дотакнем хаљина његовијех, оздравићу" (Марко, 5, 28). Зато се она тискала кроз народ. А и да му je могла несметано прићи, стидела би се, као и свака жена са Истока, да му пред народом каже од какве тешке болести болује. Зато је говорила да ју нико не чује, само да ми је да се дотакнем Његове хаљине, само толико, колико да не зна ни Он, ни народ. И дотаче Га се и оздрави. „И одмах пресахну извор крви њезине, и осјети у тијелу да оздрави" (Марко 5, 2), Без лекова и трошкова и мучења дванаест година, поста болесница здрава. А сад само да побегне.

Да ни Он нити ко дозна. Али узалуд, кћери човечија, од Свезнајућег се не побеже.

Ко се то дотаче мојих хаљина? упита Исус ученике своје. А они му као са иронијом одговорише: „Учитељу, народ те опколио и гурка те, а ти питаш: ко је то што се дотаче мене" (Марко 5, 30-31)?

Ја осетих силу која изађе из мене, ко се то дотаче мене? настојаваше Исус.
Жена видевши да се не може сакрити што јој се догоди, уплаши се веома, па сва дрхтећи паде на колена пред Исуса и каза му сву истину.

Кћери, рече јој Исус, вјера твоја помаже ти; иди с миром, и буди здрава од болести твоје (Марк. 5, 32-34; Мат. 9, 20-22; Лука 8, 43-48).

Зашто јој рече: Буди здрава од болести твоје, кад је она већ постала здрава? Хоће да каже: буди здрава за увек од те болести твоје; не бој се да ће се повратити, само држи ту веру.

Наводимо опширније овај пример као карактеристичан за многе, или за све болеснике који се дотакоше Исуса и оздравише. Прво, њихово непоуздање у помоћ људи; друго, њихова вера у Исуса, и треће: сила, целебна сила, која излажаше из Исуса при додиру са његовим телом или хаљинама.

И данас. Не траже ли и данас исцељење милиони хришћана широм света кроз додир Христовог духа душом својом, или Христових хаљина рукама и уснама својим? Да, и данас се тискају к Њему сви, којима земља и синови земље не могу да пруже лека. Додирују и целивају стене црквене, иконе, крстове и одежде свештеничке као хаљине Христове, и добијају здравље по вери својој.


Извор: Једини Човекољубац: живот Господа Исуса Христа, владика Николај Велимировић, Београд, 2005, стр. 123