Људи говоре о моћи. Нико није тако моћан као Христос. Људи говоре о
величини. Нико није тако велики као Христос.
Људи говоре о доброти. Нико
није тако добар као Христос.
Људи говоре о страшноме. Нико
није тако страшан као Христос.
Људи говоре о слави. Нико
није тако славан као Христос.
Не може нико имати на свету
праве и трајне славе осим од Христа и кроз Христа. Јер због Његова
страдања на крсту Њему се дадоше сви венци славе, и Он их дели коме хоће. Његова
је слава непролазна, и Његови венци славе неувели.
Свака слава мимо Христа јесте
не само пролазна и лажна, него и опасна. Што већу славу има један
непријатељ Христов од људи, то ће му већа казна бити у свету мрака и
шкргута зуба. Што год је већи број људи што таквога велича, то се већи
број паклених демона весело спрема да му душу ишчупа из тела и
одвуче у своје смрадне пештере.
Наша крштена браћа која се
поведоше за папским и лутеранским јересима направише се веома мудри
мимо Христа. И презреше нас православне хришћане као немудре и некултурне. Али ваистину и на њима се
обистинила реч Павлова: Кад се грађаху мудри, полудјеше (Рим.
1, 22). Јер одбацише духовну мудрост по Христу, која ходи у оделу
смерности и љубави, а обукоше се у телесну и светску мудрост, попут незнабожних
философа, која је сва у гордељивости и злоби.
И претворише славу вечнога
Бога у обличје смртнога човјека... па већма поштоваше и послужише твар
него Творца. То јест скидоше сву славу
са Христа Господа и ставише је на рамена смртних људи, ко је уздизаху за
нове месије. Такав им је постао појам славе од небожје мудрости. А појам
културе састоји се код њих у поштовању твари, тј. видљиве природе и
служењу њој већма него Творцу природе. Смртни богови и
обожена природа! То је за сада последња станица западног човечанства у
незадржаном и вековном срљању са висина Христових у тартар сатанин. То је
врхунац изједначења крштених људи на Западу са негдашњим паганизмом
римским и садашњим азијским. Хиљаде књига годишње објављују они све у славу
великих људи и похвалу своје кул туре, и хиљаде новина дневно стоје у служби
исте пролазне лажне славе и у служби похвале човечијих дела под надувеним
именом култура. Зато их предаде Богу у срамне сласти, те налазе задовољство
само у оном што је земаљско а не небесно, и само у оно што производи код ђавола
смех а код анђела Христових плач. Сласти су им у неговању тела, у грабежи
туђега, у отмици од малих и слабих, у умножењу земаљског блага и проширењу
своје државе и своје власти, у лукавом завојевању туђе отаџбине, у весељу
и у игрању, у одбацивању сваке вере као су јеверице, у негирању Бога, у пуном
биолошком животу, у бестидном називању
мајмуна својим праоцем, у потопљењу антропологије у зоологију.
Питате ли, да ли ће се ово
залутало покољење, најзалуталије у историји, моћи икад повратити ка истини и
поштењу? Може. И нека би дао увређени Христос да то што скорије буде. А
кад ће то бити?
То ће бити онда када наша
западна браћа буду писала хиљаду књига годишње у славу Христа Бога нашега.
И када хиљаде њихових новина дневно
буду писале похвале хришћанским врлинама и хришћанским добрим
делима, место што пишу о злочинима и о увредама Божјег Величанства, и о трговини
са телесним инстинктима. Када се то преображење догоди, онда ће западно
јеретичко човечанство јавити се пред видљивим небесима као
окупано, очишћено и небесним кадом намирисано.
Тада ћемо се ми православни
радовати, јер ћемо доби ти повраћену браћу своју.
Тада ће незнабожачки народи
заволети Христа и тражити да се упишу у Његову децу, јер им неће више хришћани
спречавати да буду Христови.
Тада неће бити злобе међу људима ни ратова
међу народима, него ће бити Христов мир што превазилази разум и Христова
слава којој нема равна ни у времену, ни у вечности. Нека би нас величанствени
Христос испунио својим миром и увенчао венцима своје славе. Амин.