Питао си некога: где је Бог? И
добио си одговор, да је Бог унутра у теби. Па се чудиш тој речи: како то?
Онако, од прилике, као светлост у соби, или као огањ у пећи. Онда када будеш
осетио Бога у себи, ти ћеш осећати и знати, да је Он у теби, али нећеш моћи
лако то другоме објаснити. Него ћеш тражити слике и прилике у природи, па ћеш
рећи другоме као и ја теби што говорим: Бог је у мени као светлост у соби, или
као огањ у пећи, или као ваздух у плућима, или као живот у живом створењу, или
као сила и љубав и мисао унутра у човеку. Наравно, ово су само слике и
уподобљења, и све ово не може изразити оно што осећа човек, када се Бог усели у
њ пуноћом Својом. Апостол Божији, наш духовни отац Павле, жели вернима - да
се испуните сваком пуноћом Божијом (Еф. 3, 19). Бог дејствује изнутра из
човека на два начина: помажући или владајући. Помажући Бог дејствује у човеку
средње или нејаке вере, који се сећа Бога понекад и само донекле држи заповести
Његове. Бог га не оставља, јер и он сасвим не оставља Бога. Владајући пак
дејствује Бог у човеку велике вере, који је широм отворио врата душе за
Створитеља свога. А стоји написано: ко отвори врата, ући ћу к њему (Откр.
3, 20). Такав човек не узда се у себе ништа него све само у Свевишњега. Он
осећа присуство и дејство Духа Божијега у себи и има велику љубав према Господу
своме. А ономе ко љуби Бога обећао је Христос, да ће се Бог у њ уселити. Ко
има љубав к мени, држаће ријеч моју, и отац мој имаће љубав к њему, и к њему
ћемо доћи, и у њега ћемо се настанити. Никако нећеш моћи ово појмити, ако
заборавиш, да је Бог дух, који може свуда ући и све проникнути по Својој сили и
вољи. Он је високо над свима тварима, слично сунцу што је високо над земљом но
светлошћу својом може да уђе свуда где је отворено. Као што каже апостол; један
Бог и Отац свију, који је над свима, кроза све, и у свима нама (Еф. 4,6).
Ово пише о светим и верним.
Али када неко одбаци Бога и почне ружно мислити и говорити против Бога, и Бог
њега оставља. Као кад би неко зазидао прозоре на одаји и спречио светлост да
уђе и осветли. Самовољном цару Саулу рекао је пророк Божији Самуило: одбацио
си ријеч Господњу, и зато је тебе Господ одбацио... И дух Господњи отиде од
Саула. Но и кад Бог напусти душу једног упорног човека, Он дуго не
престаје да дејствује на њ споља, онако како дејствује на воду и камен и дрво.
Но ако човек остане упоран и богоборан до краја и никако се не покаје, тада Бог
допушта злом духу да уђе у њега. Као што пише за Саула, када га остави дух
Господњи: и узнемираваше га зао дух од Господа. Или као што пише, још
црње, за Јуду издајника: уђе у њега сатана.
Такви људи, који се дижу против Бога, наравно, не могу никад осетити Бога у
себи, нити рећи: Бог је унутра у нама. А они који Бога љубе, и желе Га, и
траже, и моле Га да дође - они осећају Бога у себи, и они могу рећи: Бог је
унутра у нама духом Својим Светим. Благо таквим светим душама, јер ће вечно
царовати у царству Христовом. Као што је и обећао Господ онима који Њега љубе
говорећи: узећу вас к себи да и ви будете гдје сам ја. Христос се
роди!
