 |
| Свети Јустин Поповић |
Каква тмина! Каква помрчина! Где су Срби? Много је бивших Срба, а правих Срба, авај, како мало! Омладина! Ко, ко je води? Нема Духа његовог, нема Христа његовог! А кога има ако Христа Бога нема? Ако Светог Саве нема? Крст, на њему распет Свети Сава, и бруји његов тужан и сетан глас, његов плач који се чује од земље до неба: „Господе, опрости им јер не знају шта раде“. Оставише тебе, једини смисао свих светова, оставише тебе који нам дајеш вечни живот, оставише тебе који нам дајеш вечну истину, оставише тебе који нам дајеш вечну правду, и твоји потомци пођоше за ким? За људима без Бога! А шта човек може учинити без Бога у овом свету? Можеш ли траву да порастеш без Бога? Можеш ли пшеницу своју, кукуруз свој да однегујеш без Бога? Можеш ли теле да одгајиш без Бога? Може ли врабац да прхне без Бога? Може ли сунце да се носи над земљом без Бога? Може ли небеса и звезде да стоје над земљом несрећном? Без Бога? Ето, полудели европски човек, полудела европска наука, полудели европски мудраци, хоће свет да уреде без Бога! Ето, уређују га! Видимо како уређују! Крв, ратови, несреће, буне, побуне. Нигде мира, нигде спокојства, свет трчи, за чим? За ким? За, авај, пролазним самоуживањима, страстима и сластима овога света.
О Господе! Опрости нам јер збиља не знамо шта радимо.
На
крсту распет Свети Сава! Тужан и сетан. Монаштво му је дало све.
Монаштво га је учинило светитељем. Монаштво га је учинило просветитељем.
Света Гора и Свети монаси васпитали су Светог Саву и дали му сва
богатства неба. Дали му вечну истину, вечну правду, дали му вечни живот,
и он га дао србскоме роду. Дао им вечну истину и вечну правду, дали
истинитог Бога и Господа Христа.
По србским шумама, дубодолинама,
гудурама србски манастири! Зидали Свети цареви и краљеви, зидали Свети
Срби! Оставили нама, а манастири скоро опустели. Срби неће у монахе!
Срби кренули за Европом! За културом! За модом! Жене трче за париском
модом! И по варошима и по селима! Младићи, омладина, Срби зрели,
родитељи, чиновници, службеници, све се то дало на...
А Срби
сада напустили тај Светосавски пут. Напустили монашки пут! Празни
манастири србски, по један или два монаха! Како ће служити Богу један
или два монаха?!
Али, ко мисли на душу своју и на душу њихову? Ко ће чувати душу србскога народа? Свима је до уживања стало. А пут манастирски, пут Светога Саве кроз вечну истину води у живот вечни.
Срби,
на шта сте свели своју историју и себе? Срби кренули за културом, за
цивилизацијом европском, за модом европском! О, ЛЕШЕВИ СРБСКИ! Шта
вам даје та култура и цивилизација? Шта осим лажи? Шта осим лажног
задовољства? Шта осим лажних уживања? Шта вам дају палате и
фабрике? Шта вам дају авиони? Погледајте душе своје, где су вам душе? А
душа је важнија од свега! Не од твога имања само, од твоје стоке, не
само од твоје деце, него, него! О, душа је важнија од свих светова!
То је вечно у теби, човече! То је оно што не умире, то је оно што гроб
не може да ухвати и ти душом својом можеш из овога у онај свет! Шта ћеш радити у моменту смрти? Ти си човек, ти си Србин! Јеси чуо за Господа Христа?
Шта се збива са србским човеком, данас?
Све
што је Божије, мање – више опустело је у србској земљи. Опустели
манастири и пред сваким манастиром скоро, распет Свети Сава. И он, тужан
и јадан, гледајући своје потомке, своју несрећну паству како пропада у
гресима и страстима и сластима и у лажним културама и цивилизацијама,
јауче са крста: „Господе, опрости им јер не знају шта раде“!
Сва небеса, сви ти Апостоли, сви Пророци, Мученици, Исповедници славе Светог Саву. Данас сам Господ грли Светог Саву, највећег и најсветијег Србина, најмилије и најљупкије србско дете Растка.
