Пет мудрих и пет лудих девојака. Читај: пет мудрих и пет лудих душа
људских. Мудре су имале чиста кандила и уље, а луде само чиста кандила.
Кандила прво означавају тела, а уље милост. Милост се каже грчки
јелеј. Отуда и реч полијелеј, то јест многа милост. Полијелеј се пали
на јутрењи када се певају псалми о многој милости Божијој према народу
изабраноме, са понављањем: јер је ва век милост његова, алилуја! Мудре
девојке су, дакле, имале девичанско тело са девичанском душом, али уз
то и милост велику; милост наспрам слабијих од себе, који се још нису
ослободили од греха. Луде су строго држале девичанство телесно, али су
немилостиво и презриво гледале на слабије од себе, осуђивале ове са
охолошћу и окретале се од њих са презрењем. "Праведно су назване лудим,
говори свети Нил Синајски, јер успевши у врло тешком и безмало
немогућем - у девству - оне су пренебрегле оно што је мало и лако".
Пренебрегле су: милост, сажаљивост, опраштање. Кандила чиста али празна
и тамна! Кад стигне смрт и тела се зароне под земљу а душа крене пут
вечне домовине своје јелеј милости треба да светли и води. Ко буде без
тога јелеја, тама ће га обузети. Капија од саме таме! Како ће се проћи
та тешка капија? Душа у страху и трепету: око ње страшила од сенки
призрака. Као језиви снови што муче спавача. Ко ће помиловати? Ко ће
пружити бар конац светлости? Помиловаће Бог, али милостиве. Јер је
речено: блажени милостиви, јер ће они бити помиловани. Они
који су имали милости према створењима биће помиловани од Створитеља.
Није ли то право и утешно? да - и страшно за немилостиве?
У нашем суседству живела је стара девојка. За њу се знало, да је кроз
све време живота била и остала часна девојка. И дотле све добро и све
за похвалу. Али из дана у дан она је језиком сипала отровне стреле на
оне који живе у браку и који греше. Од јутра до мрака хвалила се својим
девичанством, а грдила оне који су јој изгледали грднији од ње. Рече
нам један свештеник у разговору о њој: ако нисте знали шта је луда
девојка из јеванђелске приче - ето је! И заиста некако лудост изгледа
појачана кад човек има само једну врлину а све остале нема. Као што се
путнику у ноћи тама чини гушћом кад гледа у једну светиљку па се обазре
лево или десно од ње. Мудрост је не у једној врлини но у збиру свих
врлина. Као што је рекао Премудри: мудрост сазида себи дом на седам стубова (Приче 9, 1). Мудра је душа она која има бар седам главних врлина.
Још ова Христова прича има и дубље духовно значење. Под пет лудих
девојака разуми пет бесловесних чула. Ко живи само оним што види и
чује, без икакве унутарње контроле разума, тај има луду душу. Кад смрт
навуче завесу на овај чулни свет, таква душа остаје у потпуној тами. А
под пет мудрих девојака разуми пет унутарњих чула, која разумно
контролишу спољна чула и владају над њима. Ова унутарња чула сабирају у
овом животу светлост, која остаје у души и светли и онда када смрт
навуче завесу на спољна чула. Но, да ли ћеш ти у твоме добу моћи
схватити ово? Временом, свакојако.
Мир ти и здравље од Бога.
