Слушао си од некога, да је овај живот већ суд Божији и да другог
суда неће ни бити. Та мисао притисла те је као неко бреме, које нити
можеш држати нити збацити.
Замисли једног опаког
човека, чије су опачине познате целом граду. Суседи га избегавају, и
међу собом изобличавају његова недела. Нити га ко посећује нити прима у
своју кућу. Тако га људи суде, и тиме га кажњавају. Но, најзад тај
човек падне под суд и суд га осуди и казни тамницом. То је последњи,
законски суд. И тако, дакле, видиш два суда: један услован и
посведневан, а други законски и закључан. Или, још јасније, узми пример
каквог неуредног ђака, кога учитељ преко године више пута кажњава, да
би га поправио, па на крају године као непоправимог искључује из школе.
Тако су и два суда Божија. Један је услован и привремен. Назовимо га
васпитним судом Божјим над људима у школи овога живота. А други ће суд
бити праведан и закључан. Ово је јасно из многих примера у Светом
Писму. Праведнога Мојсеја казнио је Бог због једног греха тиме што му
је ускратио да уђе у земљу обећану, у коју је он водио свој народ пуних
четрдесет година. Ово је привремени и васпитни суд Божији. Да би
грешници видели и уплашено рекли: кад Бог не опрости таквом праведнику
један грех, како ли ће тек учинити с нама, оптерећеним многим и тежим
гресима? Но казна Мојсеја не значи последњи и закључни суд над њим. Нити
она значи, да Мојсеј неће ући у Царство Небеско. Знаш, да се овај
велики слуга Божији јавио са св. Илијом приликом Преображења Господњег.
То сведочи, да иако је он кажњен једном за један грех, није од Бога
одбачен нити из вечног живота искључен. Васпитне казне, или васпитни
судови Божији, баш и служе томе, да људе поправе и оспособе за Царство
Небеско. Или погледај на онога болесника у Витезди, који је лежао 38
година узет. Да је његова болест била због греха јасно је изрекао Господ
кад га је исцелио: ето си здрав; више не гријеши да ти не буде горе. А шта би му се могло горе десити него да због нових грехова буде на Страшном Суду Божијем одбачен и искључен из Царства Живота?
А о последњем суду, о Страшном Суду Божијем, о дану који гори као пећ, јасно
је рекао Спаситељ наш. Кад сунце и месец мркну, кад се звезде збуне и
почну падати, кад се у свеопштем мраку покаже сјајни знак сина човечијег, тада ће се јавити Господ Исус у сили и слави да суди по правди свим живим и мртвим.
Држи се ове здраве науке, која није од човека, и збаци са себе то бреме што ти га је на душу набацио онај човек јеретик.
Бог те благословио миром и здрављем.
