Питаш, зашто жене излазе на гробље првог понедеоника после Светле Недеље?
Да изврше један обичај, препун смисла и лепоте. После осмодневног
прослављања васкрсења Христа из мртвих излазе хришћанке деветога дана
на гробове својих сродника: да их спомену у молитвама, да им објаве
васкрс Васкрситеља, и да им поново побусају гробове. Прво се изврши
молитва за покојнике. Тиме ми изражавамо своју љубав према оним милим и
драгим који су се телесно и привремено од нас одвојили. Знај: истински
те воли онај ко се за тебе у тајности Богу моли. По свршеној молитви
чука се црвеним јајетом о крстачу и виче: Христос воскресе! Тиме ми
поздрављамо покојнике најрадоснијим поздравом, па презирући смрт
уверавамо их, да ће и њима сванути дан васкрсења из гроба. Најзад
чистимо гроб од увеле траве и стављамо ново бусење, које ће се
зазеленити новом травом. Тиме ми јављамо своју наду, да ће у дан
свеопштег васкрсења иструлела тела покојника преобратити се у нова тела,
у тела небеска. Јер по истинитом сведочанству сведока васкрсења
Христова постоје тјелеса небеска и тјелеса земаљска. И још: ово распадљиво треба да се обуче у нераспадљиво, и ово смртно да се обуче у бесмртност. Кад све то сврше хришћанке се још једном помоле Богу, поклоне према истоку, и одлазе.
И тако молитвом оне изражавају љубав; црвеним јајетом и поздравом
објављују веру, а обновом бусења показују наду. Љубав, вера, нада и -
опет љубав. То је значај и смисао Побусаног Понедеоника.
Питао си даље, зашто тога дана само жене излазе на гробља а не и
мушкарци, као о другим задушницама? Тај понедеоник је почетак седмице
жена мироносица. А Мироносице су прве посетиле гроб Господњи под
Голготом, и прве јавиле људима, да је Господ васкрсао. Благо матерама,
сестрама и удовицама, које личе на жене Мироносице по љубави према
упокојеним! осећају упокојени присуство наше на гробовима својим,
осећају - те и још како! - наше молитве и жртве за њих, нашу љубав према
њима. И ми ћемо то ускоро осећати - и ја и ти - с оне стране гроба, и
бићемо благодарни онима који се нас сећају и за нас се Богу моле.
О брате мој, како су слабе речи људске, да искажу тајну живота и
смрти, чудну и језиву тајну, о којој ангели с покојницима шапатом
роморе! Добро су нам дошли хришћански обичаји, да помогну речима.
Обичаји смислени и красни - да помогну слабим речима нашим!
Од Бога ти благослов и здравље.
