уторак, 3. април 2012.

40. Писмо. Монаху Авакуму: О мисленим гресима

Питаш, да ли су опасни греси у мислима? Као монах ти то најбоље знаш. Знаш, да је неко од светих мужева рекао, да је суштина монаштва у очишћењу ума од злих помисли. Знаш и да црква набраја три врсте грехова: делом, речју, помишљу. Зато се и молимо Оцу светлости за покојнике, да им опрости све грехе, било делом, било словом, било помислом. А да Бог изобличава и грешне помисли, читаш у Јеванђељу: И видећи Исус помисли њихове рече: зашто зло мислите у срцима својијем? Сатана није ни згрешио друкчије него само гордим помислима. Због тога је и одбачен испред лица Божијег и сурван у ад.

Зле мисли су семе сваког зла. Из тога семена ничу грешне речи, грешне жеље и грешна дела. Сети се друге Христове приче о сејачу: Човјек посија добро сјеме у пољу својему. А кад људи поспаше, дође њихов непријатељ и посија кукољ по пшеници. Бог сеје добре мисли у душу сваког човека. Ако се неко олењи и не стражи над душом својом као над посејаном њивом, он је као заспао. Па док он тако спава, долази зли дух, непријатељ и Бога и човека, и сеје по души кукољ, то јест зле мисли. Од злих мисли пак до злих речи и злих дела није даље него од семена до корена биљке. Значи, ту и нема никаква растојања, него све стоји једно с другим у органској вези.

Зато држи стражу над собом. Затварај чешће очи своје, и по речима светог Никите Стифата "испитуј пловеће мисли по мисленом мору".

У правилима монаштва стоји као најглавније вежбање искорењивање злих помисли - док се нису развиле, и порасле, и завладале душом, па најзад прешле и у дело. Разби их о камен. Као што каже Псалмист: Кћери вавилонска, окајана, благо ономе ко узме и разбије дјецу твоју о камен! Ти схваташ духовни смисао овога? Вавилон је царство ђаволско, а деца су његова зле помисли. Камен је Христос. Благо, дакле, ономе ко у самом зачетку разбије зло у себи и скруши га вечним каменом, Христом.

Кад ово знамо и ти и ја, не остаје нам друго него тако и да творимо.

Радуј се Господом.