Признати морам: зачудило ме Ваше тумачење садашњег рата између
Кинеза и Јапанаца. Велите: отклоњена је ратна опасност од Европе. Рат је
пренет на супротну страну земље, тамо где је ноћ кад је код нас дан. И
Ви ликујући проричете мир Европи.
Зар је Вама
сладак мир кад чујете о рату међу људима ма на ком крају света? Зар Вам
прија јело и пиће, и весеље и биоскоп, смех и шала, кад пружите мисао
своју до манџурских поља и погледате на промрзле, крваве, изгладнеле,
позверене људе, потомке истог прародитеља, од кога је и Ваш народ и Ви
сами? Ви свако вече слушате шта Вам радио блебеће у уши, и мислите да
од тога постајете мудрији! Најважније што би вам радио у наше дане
могао саопштити то је јаук хиљаде рањеника и ропац хиљаде самртника; и
ридање мајки, удовица и деце у две велике царевине људске. Све су то
људи као и Ви, живе душе, жедне живота и среће. И над њима виси исто
сунце које и над Вама. И њих гледа сузно око Божије које и Вас.
Није, дакле, време ликовању него жалости. И то жалости не једног или
два човека, него жалости народа и племена и држава. Кад европске
старешине оглашују државну жалост због смрти каквог принца Бурбонског
или Савојског, како да забораве да огласе жалост због насилне смрти
хиљаде и хиљаде људских бића, која су у очима Творчевим сви принчеви?
Да су народи Европе боље просвећени, они би завели државну и народну
жалост због рата ма на ком делу глоба. Затворили би кафане и играчнице и
коцкарнице и биоскопе, и забранили би сва сулуда увесељења за време
док траје проливање крви међу браћом и суседима. Све због жалости и из
самилости. Како би се небеса радовала, кад би Словени први ово увели!
Ви ћете се можда слатко насмејати овом што вам пишем. Знам. И Пилат би
се насмејао. Али знам, да се Христос не би насмејао.
А што се тиче Вашег пророчанства, да је Европи осигуран мир тиме што
се ратни огањ појавио далеко од ње, будите веома опрезни. Не верујте
себи ни своме пророчанству. Кад шума гори на једном крају, не може ли
ветар пренети варницу и на други крај?
Мир Вам и милост од Бога.
