Има много горке истине у твом писму. Но нека је далеко очајање од
нас. Очајање је мираз смрти, који безверници примају венчавајући се са
смрћу.
Било је и тежих времена за цркву Христову, па
нити су борци клонули нити је битка изгубљена. Читај само код Св.
Василија Великог слику стања у цркви и у свету, слику црну као црна ноћ
на бурном мору. Изгледало је као да је близак крај свету, и као да је
на помолу Суд Божији. И ево од тада до сада прохујало је неких шеснаест
столећа. Вера Христова не само није се угасила, него је још опасала
цео глоб земаљски и обасјала све крајеве света. И мада није обасјала
све подједнако, ипак зраци њени допрли су свуда било управно било косо.
Пре неколико дана био је код мене професор Манинг из Њујорка. Богата
душа, пуна знања светскога и пуна вере у исто време. Запитао сам га о
вери код студената американских.
- Ја знам, рече, да
је вера Христова непобедива сила. Као жива у барометру та се сила диже
и спушта, но не умањује. Плитки и неуки људи грдно се варају кад
проричу пропаст хришћанства. Пре сто година, када природне науке тек
беху почеле да узимају велики замах, на универзитету било је уписано
само пет студената на богословски факултет. Чујте, само пет! И кад су
се ових петорица уписивали, остали студенти су им се смејали говорећи:
зар ви не видите да је свршено са вером? - Данас пак, после сто година,
на том истом универзитету има уписаних неколико стотина студената
богословских наука.
Тако Американац о Американцима. А
ти, Србине, погледај колико је богослова само у вашој једној
богословији! Преко две стотине. Да ли је неверовање ваших две стотине
очева и две стотине мајки и вас две стотине довело вас у ту духовну
школу, или вера? Несумњиво вера.
А што су неки од хришћана отпали од вере, за кога је то несрећа изван њих самих? Е да ли ће њихово неверовање веру Божију укинути? Овако
се питао херојски апостол Христов првих дана једне историје, која је
сада навршила деветнаест столећа. Ова многобројна столећа оправдала су
његов светли поглед у будућност. Присвој и ти овај апостолски светли
поглед у будућност хришћанства. Покушај да напишеш о цркви један састав
под заглављем: тријумфална колесница Христова.
Твој
бол због неверовања неких људи очитује твоју љубав према Господу. Знаш
и сам да је бол један од најчешћих израза љубави.
Али чувај се добро, да не омрзнеш оне који не верују. То би било кобно
за тебе а бескорисно за њих. Него их гледај са сажаљењем као на
путнике, који су на друму нападнути од скривених разбојника и
опљачкани. Сажаљевај их као што сажаљеваш убожјаке на улици.
И моли се Богу за њих. Ти ћеш бити мисионар. Нека ти буде као прво
правило мисионарства - молити се Богу за отпале од вере.
Благодат Божија нека је с тобом.
