Жалиш се, да ти Бог не слуша
молитве. У многим невољама молио си се Богу, и ни од једне те никад није
спасао! Како да није, чудим се, кад си ето ти наџивео невоље а не оне тебе? Но
дозволи једно питање: слушаш ли ти Бога? Кроз оба Завета, и Стари и Нови,
Свевишњи је обећао слушати људе под условом да људи Њега слушају. Слушаш ли ти
Бога, кад тражиш да Бог тебе слуша? Испуњаваш ли ти Божије законе, и држиш ли
Његове уредбе? Ако ли то не чиниш, онда је чудно твоје тражење, да Бог тебе
чује и послуша. Бог се спустио на земљу и опрао ноге оним који Њега љубе. Нашем
Створитељу велика је радост слушати послушну децу Своју. Мојсеја, Аврама и
Јакова Створитељ је послушао у свему што су Га молили. И кроз природна и
надприродна дејства Он је изливао Своју милост на оне који испуњаваху Његов
закон. Ако Он није хтео послушати моје и твоје молитве, то је или због тога што
ми нисмо хтели послушати Његове заповести из Завета или пак што су молитве наше
биле неправилне. Кроз Исаију говорио је Господ непослушном народу: кад
множите молитве, не слушам. А мало даље: ако хоћете слушати, добра
земаљска јешћете (Ис. 1, 15, 19). И тако, дакле, Бог нас слуша кад слушамо,
и не слуша кад не слушамо. Још не слуша ни онда кад просимо нешто штетно и неразумно.
Апостоли Јаков и Јован замолише једном Господа, да пусти огањ с неба на село,
које их не хте примити на конак. А Он окренувши се запријети им (Лк. 9,
55). Не само што им не услиши молбу, него их укори. Опомени се и ти, да ли су
твоје молитве биле достојне човека и достојне Бога.
Још нешто. Зашто се молиш Богу
само у невољи? Тиме себе понижаваш а Бога свога вређаш. Творац наш од нас
тражи, да се осећамо непрестано у Његовом присуству, и да непрестано са њим
молитвено општимо. Молите се непрестано. Молећи се Богу само кад те беда
снађе чиниш себе обичним просјаком, и Бога срамотиш, јер Га призиваш као
ватрогасца само онда кад ти кућа гори. Христос нам је дао право Његовог Оца
називати својим Оцем. Шта има слађе од овога? И шта има слађе за децу него бити
у присуству својих родитеља? Старајмо се, дакле, и ми непрестано стајати у
присуству Оца свог небеског, срцем и мислима и молитвама. Наша молитва у време
напретка и радости јесте као неки молитвени капитал, који нам користи у данима
невоље и муке више него ли тренутна молитва кад ови дани наступе.
Мир ти од Господа.