Црква учи људе вери.
Шта је вера? Вера је Божје знање поверено људима. Вера је оно знање,
до кога људи никад не би могли сами доћи да им Бог није јавио и поверио.
То је знање, не о нечем маленом и маловажном него о најважнијем,
неопходном, спасоносном. Никакви напори
људски не би могли скинути вео са најважнијих тајни живота. Само је Бог, по милости
својој, захтео скинути тај вео и показати људима слатку стварност.
Да никакви напори
људски нису били у стању скинути вео са највећих тајни живота, сведоче нам
јасно многобожачки Мисир, Индија и Китај, три најкултурније земље у свету.
У тим земљама људи су својим напором дошли до многих и многих знања, домаћинских,
правних, математичких, астрономских, физичких и психичких; до
толиких знања да је то заиста за дивљење и на стид и укор Европи. Али, сва
та њихова знања била су као звезде без сунца. Шта даје светлост звездама?
Сунце. Ти народи познали су звезде, али нису познали сунце. Многобошци не знају
за сунце; они назиру само звезде. Зато су они незнабошци и многобошци; пошто не
знају за сунце и пошто сваку звезду називају сунцем.
Историја света
показује, да су највише људске културе у погледу најважнијих знања живота
потпуно равне најнижим културама, и такозвани најпросвећенији народи потпуно
једнаки са номадским нагим племенима африканским. Богови културног Мисира јесу
и богови колибарске Нубије. Божанства
многознанствене Индије божанства су и острвских људождера. Вера у
духове предака око куће у великој Кини јесте вера, иста истоветна и
неписмених чобана у пустињи Гоби. Шта ово значи? Ово значи да напредак
културе није ништа утицао на напредак веровања. Напредовало се само у
уметничком изражају веровања; јер док су хималајски чобани правили лик
Брамин и Шивин просто у дрвету са две три зарезотине, дотле су тај
исти лик правили људи у јужној културној Индији у мермеру и у слоновој
кости. Но, веровање је остало исто: иста имена богова, исти страх и иста
молитвена и жртве на сујеверица.
Да
ли ће се човек клањати живом мајмуну или мајмуну исеченом у дрвету, или мајмуну
умешаном у блату, или мајмуну извајаном у слоновој кости или у мермеру,
зар то није све иста глупост, исто незнање, исти мрак? И не само да
култура није сузбила обожавање мајмуна, него га је баш утврдила тиме што
је, назови бога — мајмуна изрезала уметнички у мермеру. Куда год погледате
свуда виђате исто догађање: културе незнабожних народа помогле су моћно
учвршћењу незнабоштва код тих народа.
Права вера, хришћанска
вера, то је Богом откривено знање људима о најважнијим предметима: о
једном Богу, о души, о путу живота, о оном свету и Суду Божјем. То откривено
знање не зависи ни од културе, ни од некултуре, ни од светског знања, ни
незнања споредних ствари. А споредне су ствари: како се од лоја прави
сапун, како се од руде лије гвожђе, како се просецају друмови и
подижу мостови, и како се броји и рачуна и мери, и како се сади и
калеми и ум познава. Довољан је разум људски за ова ситна знања. Модерна
школа јесте слагалиште тих ситних споредних знања. То је знање које
надима, како мудро каже свети Павле, или лажно названо знање, опет
по његовим речима. Пре много векова универзитети европски, заиста, бавили
су се главним и основним знањима живота. Но, како се видело да се та знања не
могу задобити људским напором без божјег драговољног откривења, то су
ти универзитети постепено падали и претварали се у бакалнице и у
ситничарске радње, где се може купити све што земља производи, но ништа
што с неба долази.
Европска школа
одвојила се од вере у Бога. У томе је њено обраћање у тровачницу, и у томе
је смрт европског човечанства. Никад у незнабожним културама није се наука
одвајала од вере, иако је вера била погрешна и глупа. Само се то у Европи
догодило, у оној Европи, која је примила од Бога најсавршенију веру. Али
због сукоба са црквеним старешинама Европа се озлоједила и одбацила
је најсавршенију веру а задржала најсавршенију науку. Ај, браћо моја, одбацила је Божје знање, а прихватила
људско незнање! Каква глупост и колики мрак!
За Европом смо се и ми повели.
Због тога смо љуто пострадали. Да ли ћемо се опаметити? Да ли ћемо
имати мудрости и храбрости да се вратимо са беспућа на прави пут пре
Европе и мимо Европе? То је сад питање живота или смрти пред нама. Пођимо
путем отаца наших, нећемо се преварити. Вратимо се правој вери, а одбацимо
лажну науку, и нећемо се покајати. Будимо људи, а не мајмуни, и Бог
ће нас примити за синове. Амин.