Свети Јоаким Осоговски |
Преподобни Јоаким беше Словен по пореклу, родом из
западнијих крајева (вероватно негде око данашњег Врања). Подвизавао се у другој
половини једанаестог века у планини Осоговској код Криве Планине, на месту
званом Сарандапор, због чега се још назива и Сарандапорски.
Подвизавао се у временима када су се у овим словенским
крајевима подвизавали и чувени велики словенски подвижници: Јован Рилски,
Прохор Пчињски и Гаврило Лесновски.[1]
Желећи још из младости строжији подвижнички живот у
самоћи, преподобни Јоаким крене из свог краја према пустињи горе Осоговске.
Вођен анђелом Божјим, он стиже једне вечери у дом неког бољара у селу Градцу. У
малој црквици тога села он се најпре топло помоли Богу, па онда седе пред цркву
да се одмори од дугог пешачења. Видећи га на том месту бољари му приђоше и он
их замоли да му укажу неко место у планини погодно за подвиге и усамљеништво.
Домаћин бољар му тада указа на подкриље горе Осоговске при реци Скупици, где се
крај потока званог Бабин Дол налази згодна и усамљена пећина погодна за живот
који он жели. Чувши за такво место светитељ заблагодари Богу и Пресветој
Владичици, па крете на пут ка том месту. Стигавши до места званог Сарандапор,
он се настани у тамошњој пећини, у којој од тада остаде до краја свога живота.
У овој пећини преподобни се подвизавао веома усрдно и
строго, проводећи дане и ноћи своје у непрестаним молитвама, бдењима,
коленопреклоњењима и топлим сузама. Пред крај земног живота њега посетише неки
ловци, које светитељ благослови те тога дана уловише веома богат лов. Тада их
преподобни замоли да га и опет посете, што они и учинише. Али када поново
дођоше, нађоше га да се мирно упокојио у Господу. Они га онда чесно погребоше,
и потом му опет на гроб долазише. Упокоји се преподобни Јоаким крајем 11 века
(или почетком дванаестога, око године 1105).
Манастир светог Јоакима Осогобског |
У време византијског цара Манојла I Комнена (1143-1180 г.) веома је прослављан преподобни Јоаким, па му је
тада и његово место подвига обновљено. На место његових подвига дође удови
свештеник Теодор из Овчег Поља, који се ту и замонаши и доби име Теофан. Он
сакупи око себе велики број братије и са њима подигну цркву и манастир
преподобном Јоакиму, у коме Теофан поста први игуман. Тада се њему јави у сну
свети отац Јоаким и рече му да он жели да се назива ктитор тога манастира.
Затим светитељ откри Теофану место где се налажаху скривене његове свете мошти,
па му показа и дрво у шуми од кога да му начини ковчег и у њему пренесе свете
мошти у манастир. Све ово игуман Теофан изврши са потпуном послушношћу, и тако
са братијом свечано у литији пренесе мошти преподобног Јоакима у манастир.
Мошти бише положене у цркви њему посвећеној, и од њих се дешаваху многа чудеса,
како у самом том времену тако и касније, све до наших дана.
Манастир светог Јоакима Осоговског више је пута
посећиван, помаган и обнављан од Србских владара Немањића, особито од светог
краља Милутина и његовог сина Св. Стефана
Дечанског. У овом манастиру се замонашио и чувени подвижник србски и
светогорски старац Исаија (око 1350 године). Свети лик преподобног Јоакима
Осоговског сликан је по многим нашим старим манастирима и црквама, а такође му
је врло рано написано и житије и служба.[2]
- Њихов спомен врши се: преп. Јована Рилског 18 августа и 19 октобра; преп. Прохора Пчињског такође 19 октобра, и преп. Гаврила Лесновског 15 јануара.
- Види Стојан Новаковић, Прилози к историји Србске књижевности, "Гласник СУД", 22, Београд 1967, стр. 242-264; Иванов, Блгарски старини, 1931, 404-418; Светозар Душанић, Јоаким Осоговски - Сарандапорски и његов манастир, "Хришћанско дело", 1910 бр. 6 и 1.
Извор: Житија Светих, Свети Јустин Поповић