Сујета је болест духовна. Она овлађује над оним људима, који су изгубили или нису ни стекли страх Божији. У књизи Живота пише: почетак је мудрости страх Господњи. Мудар
жуди за разговором о Створитељу света а сујетан за разговором о себи.
Твој пријатељ се припија само уз оне који њега хвале и величају. Он
само о себи говори и тражи да се само о њему говори. Сабира своје слике
из новина - мада зна да новине доносе и слике зликоваца - и чита
свакоме писма, у којима га неко хвали. Постао је досадан свима, и свак
се склања од њега. Своју славу он утврђује на најколебљивијим темељима -
на врховима језика људских. Јадни човек! Он потребује озбиљна лечења.
Јер ако тако продужи болест сујете довешће га неминовно до злочина над
другим или над самим собом. Покушај да му прочиташ књигу Проповедника
из Библије. Подвуци му оне речи цара Соломона: таштина (сујета) над таштинама, све је таштина. Прошетај са њим по гробљу, и реци му: ту под нашим ногама труну она уста, која су нас хвалила!
Испричај му ову причу са Истока. Покрај пута расла висока палма, а
испод ње трн. Пролазили путници тамо и овамо, а трн свакога закачиво и
гребао. Љутити путници грдили су трн жалећи што га нико не посече, да
не пакости људима. Погорди се трн, па диже главу и охоло рече палми:
шта помаже теби твоја висота, кад о теби никад нико ни речи? Чујеш ли,
како се о мени сваки дан по ваздан говори? Ја сам много прослављен у
свету, а ти ништа. На то ће му палма одговорити: црна је слава твоја
као што си и ти црн. Оно што се о теби говори горе је од ћутања. О мени
људи говоре онда кад беру урме са мојих грана. Ретко се, истина, чују
ти говори, али су они пуни благодарности и благослова. - Прави људи
брину се о томе како ће дати добре плодове живота, а не о томе да ли ће
их суседи славити. Али је слава пратила праве људе као што ехо прати
глас. Па ако се ехо и не чује увек на земљи, чује се неизоставно на
небу. Јер је живот правог човека везан за небо и вечност. Кад је
Христос чинио некоме добро, Он је често изричито забрањивао, да се о
томе говори - гледај, никому не казуј! Светитељи Христови
схватили су одлично ову науку и бежали су од људске славе као од огња.
Нека матрона римска дође чак из Рима у Мисир да види светог Арсенија.
Арсеније јој се јави; но кад она поче величати овог светог мужа, он се
брзо поврати у своју ћелију и затвори врата. Други један следбеник
Јеванђеља говорио је: свака похвална реч о мени отвара ми залечене ране
на души.
Ко год само пожели од свег срца да поправи
заблуделог човека, томе Бог помаже. Верујем, да ће и теби благи
Створитељ помоћи, да излечиш твога пријатеља од сујете. Нећеш га ти
излечити него Небесни Лекар, а по твојој жаркој жељи и молитви.
Мир Вам и здравље од Господа обојици.
