Прочитао си у Јеванђељу свете речи Спаситељеве о јарму и бремену, па питаш шта оне значе. Овако је рекао Господ: јарам је мој благ и бреме је моје лако. Јарам
означава служење а бреме означава страдање. Читао си, како је Господ и
речима казивао и примером показивао, да је Он дошао не да Њему служе
него да Он служи. Па си читао још, како је Он често понављао, да Сину
човечијем ваља пострадати. И у истини Он је служио и страдао. Коме све
преславни Господ наш није служио? Служио је праведним и грешним, слепим и
прокаженим, лудим и узетим, и тај тешки јарам Он је назвао благим! А
назвао га је благим зато што је Његова служба била са љубављу. Па је
страдао безгрешни Господ - од кога све Он није страдао? Од царева и
великаша, од непријатеља и пријатеља, од учених и од неучених. Пљуван и
шибан, исмеван и клеветан, па на послетку на крст прикован - то
страдање Он је назвао бременом лаким! А лаким назвао је Исус то страшно
бреме зато што је Његово страдање било с видовитом надом.
Докле Христос није открио свету спасоносне истине о Богу живоме,
родитељу и промислитељу, о вечној правди Божијој, о немоћи смрти и
васкрсењу из мртвих - свако служење било је скопчано са мржњом и свако
страдање са очајањем. Јер се служење сматрало за понижење а страдање за
несрећу. Због тога је и најблажи јарам за пагане био суров, и најлакше
бреме неподношљиво. Нико не може назвати свој јарам благим без љубави
божанске, нити своје бреме лаким без наде у Божанство. Како је велика
разлика између незнабожаца и хришћана! Апостоли су именовали себе с
усхићењем слугама Христовим. Зашто Христовим слугама кад су служили
људима? Јесу служили људима, али из љубави према Христу. Зато је јарам
њихове службе био благ. Мученици Христови певали су по тамницама и на
губилиштима. А певали су зато што су страдали за Христа са надом у
Христа. Отуда је бреме њиховог страдања било лако.
И
данас има у свету пуно хришћанских душа, које с љубављу врше своју
службу, и опет пуно других, који подносе тешке болести и поруге и
клевете с надом у Бога живога, родитеља и промислитеља. То су оне велике
душе, које су разумеле од Спаситеља свога, да је овај живот - живот
служења и страдања а не провода и уживања, преддвер Раја а не Рај,
путовање а не пристаниште. Тим великим душама јарам је заиста благ и
бреме је лако. Јер је Христос њихова љубав и њихова нада. А са Христом и
на крсту је лако, и у гробу светло, и у аду пријатно.
Ја и тебе, честити брате, рачунам у те велике душе.
Мир ти и благослов.
