То је обећање, које неко лице да Богу из благодарности или због
греха. Из наших села око Битоља многи млади људи иду на печалбу у
далеке крајеве света. Испраћајући их мајке или сестре дају потајно неки
завет Богу за њихово здравље и срећан повратак. Те жене се зову
заветнице. Једне суботе банусмо изненадно у малу сеоску цркву, и ту
затекосмо старицу како пере под. Упитана насамо она објасни, да то чини
већ осамнаест месеци сваке суботе, по завету за сина у Америци. Па кад
јој се син вратио, чујемо, она је продужила да пере цркву још шест
месеци из благодарности Богу.
"Ветао сам се" (то
јест: заветовао сам се) обична је реч у нашим крајевима код оних који
долазе у манастире да служе неко време. Кад је село Л. горело истрчи
младић Теодор и види суседну кућу у пламену. Сав у страху он повиче
светога Наума у помоћ заветујући се да ће му служити годину дана. У том
часу дуне ветар и окрене пламен на супротну страну од његове куће.
После извесног времена дође Теодор у наш манастир, исприча шта се
догодило и умоли игумана, да га прими да испуни свој завет.
Сасвим је обична ствар да се мајка заветује постити уз мрсне дане за
своје болесно дете. То је сасвим по библијски. И цар Давид је постио за
време болести свога детета.
"Ветала сам се!" каже
старица Мојсеица из околине Дебра која 19 година служи у храму и 19
година пости све дане без зејтина. Због чега? Пре 19 година њен муж
уортачио се био с једним Арнаутином у неком послу. Једнога петка хтедне
он ићи за Дебар да се расплати са својим ортаком. Пред полазак узме да
доручкује јаја и сир. Кад жена виде мужа да мрси у петак љутито му
викне: да Бог да се не вратио, кад си се ето уортачио и у вери са
својим ортаком! Тога дана увече муж буде при повратку кући убијен и
опљачкан. То страшно порази жену. И она се заветује служити цркви и
постити све до краја свога живота.
Има заветовања и
код Енглеза. После рата један енглески свештеник изврши неко венчање,
које је било против закона. Владика га за то оштро укори. У грижи
савести свештеник се заветује постити све понедеонике (јер је у
понедеоник учинио онај грех) кроз цео свој век.
При
заветовању Богу било за себе или за другога, било за неки грех или из
благодарности, човек мора пазити да се не пребаци и заветује оно што је
неразумно, или преко његове моћи. Познат је из Библије непромишљен
завет Јефтајев. У рату против Амонаца заветује се израиљски вођ и
судија Јефтај, да ако му Бог подари победу он ће принети на жртву оно
што му прво изађе у сусрет из његовог дома при повратку из рата. И
победи Јефтај. Али кад се враћаше дома, изађе му у сусрет његова ћерка. Авај, кћери моја, узвикну отац као рањен лав, ја сам дао реч Господу и не могу порећи.
Бог нека Вас благослови.
