Жалите се, што нисте примили достојну похвалу на одликовање за свој
велики труд око скупљања прилога за неки дом сиротињски. Други, који
немају ни половину Ваших заслуга, добили су и једно и друго, а Ви
ништа.
Боже мој, на што се Ви жалите! На оно што по
Јеванђељу треба да вас радује. Још говорите, да сте Ви све чинили као
хришћанка у име Христово. Но зар не знате да у чије име човек врши неки
посао од тога и очекује награду? Тако је по Јеванђељу. Наиме: награда
се очекује не од онога коме се нешто твори него од онога у чије се име
твори. Слуга чува овце у име домаћина свога, и очекује награду од
домаћина а не од оваца. Војник војује у име свога цара, и од овога
очекује похвалу и одликовање а не од оних са којима ни против којих
војује. Тако и Ви: ако сте као хришћанка у име Христово чинили нека
добра дела, треба од Христа да очекујете награду а не од ма ког другог.
Није ли Господ обећао вечну награду свима онима који добро чине у
Његово име или неправду сносе због Његовог имена? Није ли рекао Он: Радујте се и веселите се, јер је многа плата ваша на небесима? И још уз то: кад свршите све што вам је заповеђено реците: ми смо непотребне слуге, јер учинисмо све што смо били дужни чинити? Неко
Невидљиви послао нас је у овај свет. Неко Невидљиви одредио нам је
службу у овоме свету. Неко Невидљиви изводи нас из овога света. Томе
Невидљивоме ми имамо да се молимо, у Њега да гледамо, од Њега да
ишчекујемо. Шта нам могу дати аргати равни нама и сиромашни као ми? И
шта имамо ми да тражимо од оних који посвеминутно силазе у паучину
смрти, слично скакавцима што скачу са обале у понор?
Уосталом, јесте ли баш сигурни, да Ви можете поднети славу и похвалу
од људи? Свети Јован Лествичник мора да је познавао човечију природу
боље него и Ви и ја кад је рекао, да "нико осим светитеља не може чути о
себи похвале од људи без штете". Јер само свети људи прозиру човека и
виде, од куда извиру похвалне речи. Понекад се и најмутнија вода засија
према сунцу исто као и бистра. Понекад се испод танког слоја воде
скрива дубоки муљ. Врло често такве су душе оних који нас хвале. Због
тога свети људи и свете жене чујући о себи похвале цене их или као
незнање или као намерну лаж.
Више је људи изгубило
душу од светске славе и похвале него ли од презрења и поруге. Знате ли,
како Христос рачуна оне који траже славу и похвалу од људи? У неверне.
Читајте Његову распру с Чивутима, па онда мислите, којој страни Ви
припадате. Он је рекао: Ја не примам славе од људи. То вели за Себе. А за њих говори ово: Како ви можете вјеровати кад примате славу један од другога, а славу која је од јединога Бога не тражите (Јн.
5, 44)? С ким сте, Ви, дакле: са Христом или са Чивутима? Ако сте на
Христовој страни - што Вам ја од срца желим - онда не смете искати славе
од људи него само славе која је од јединога Бога. Не завидите ни мало
онима који се отимају о људску славу и похвалу. Напротив, жалите их.
Као што ће они сами себе жалити кад се разочарају. И опет Вам кажем:
жалите их: јер по заслепљености својој дадоше вечно за пролазно,
божанско за земаљско, истинито за лажно. Господ нека Вас просвети и
благослови.
