Питала си ме, часна сестро, о три хаљине, у које је Господ био
облачен и преоблачен на Велики Петак у току неколико сати. Зашто га је
Пилат обукао у скерлетну хаљину? Зашто га је Ирод обукао у белу хаљину? И
зашто су га најзад извршитељи смртне пресуде опет обукли у Његову
сопствену хаљину?
Све што се догодило у земном
животу Христовом - све је препуно смисла, све открива неку истину, и
све служи људима на поуку. Једне су поуке непосредне и одмах јасне, а
друге посредне и сликовне, те потребују тумачења. Преоблачење Господа у
три разне хаљине спада у ову другу врсту поука.
Скерлетна хаљина је хаљина римских царева. Кад је Господ говорио пред Пилатом о царству Своме које није од овога свијета, то
се учинило материјалистичном духу римског чиновника као безумље и као
поруга царском достојанству. Зато су Пилатови војници обукли Христа у
скерлет - разуме се најјефтинији што се могао набавити - да би га као
назови цара изложили порузи. Али сама та скерлетна царска боја на
Господу сведочила је, да је Христос заиста Цар. Пилатови момци, дакле,
лакрдијашки су прогласили Господа оним што је Он у ствари био. Нико од
њих није могао ни помислити, да ће царство Христово наследити римску
царевину, и све друге царевине на свету.
Прљави цар
Ирод очекивао је, да Христос учини неко чудо пред њим. Није он желео
никакво корисно и човекољубиво чудо него чудо вашарско, које је само за
радознале очи. Међутим, пред њим је стајало највеће чудо у свету:
Човек чист и безгрешан. Права супротност њему, родоскврнитељу и убици
светога Јована. Ја држим, да је овај нечисти Исавов потомак могао
поверовати у сва чудеса у свету само не, никако и никада, у чудо
чистоте и безгрешности једнога човека. И баш то највеће и
најневероватније Чудо стајало је пред њим. Но прљави бездушник то није
могао видети. Као што Пилат, огрезао у лаж идолопоклонства, гледајући у
лице Истине није могао видети Истину, тако ни Ирод, ослепљен од црних
краста греха, гледајући у лице Невиности није могао видети Невиност.
Разочаран у свом очекивању Ирод је обукао Христа у белу хаљину. А бела
боја је слика чистоте и невиности. Читала си, како су се анђели Божији,
чисти и безгрешни, јављали у белим хаљинама (Јн. 20, 12)? И тако,
дакле, нечисти Ирод, који је помислио, да је и Христос нечист као и он,
као и сви други, обукао му је белу хаљину, символ чистоте и невиности.
И као што су Пилатови војници, иако лакрдијашки, признали Господа за
Цара, тако га је и Ирод признао за човека невиности. То јест, у оба
случаја, Христос је од својих непријатеља признат и објављен - иако
безвољно и несвесно - оним што је Он у ствари био.
Најзад, пред само распеће, Господ је био поново обучен у Своју
сопствену хаљину. То је она хаљина, коју му је ткала Његова Света Мајка,
Богородица. Она иста хаљина, у којој је он ходио по земљи, и о коју су
војници на Голготи бацали коцку.
Но не видиш ли у
свему овоме велику поуку за све нас? Људи слуте о нама добро или зло, и
према својим слутњама цене нас, хвале или осуђују. Разни судови људски
о нама не личе ли на разнобојне хаљине? Час нас облаче у хаљину
мудраца, час у кошуљу лудачку. Час нас ките доламом јунаштва, час нас
покривају дроњама неваљалства. Но све се те хаљине брзо свлаче и мењају
према колебљивим и променљивим судовима људским. Али на крају крајева,
у часу смртноме, свак се од нас показује у правој боји, у својој
сопственој хаљини.
Мир ти, часна сестро, и благослов од Бога.
