Кад се Господ крштавао на Јордану Дух Свети се јавио у виду голуба.
Јавио се не да нешто дода Христу него да тако символички објави оно
што је у Христу, то јест: незлобност, чистоту и кротост. То и означава
голуб. А кад су апостоли били сабрани у педесети дан по Васкрсу, Дух се
јавио у виду огњених језика. Јавио им се у виду огња, да им нешто
одузме и нешто дода. Наиме, да одузме из њих сваки грех, сваку немоћ и
бојазан и нечистоту душевну, а да им дарује моћ, светлост и топлину.
Огањ и означава симовлички то троје: моћ, светлост и топлину. Ти знаш
како је огањ моћан, знаш како светли и како греје. Но кад говориш о
Духу Светоме, чувај се да не мислиш телесно но духовно. Реч је, дакле, о
моћи духовној, о светлости духовној и о топлини духовној. А то су:
јачина воље, светлост разума и топлина љубави. Са ова три духовна
оружја наоружао је Дух Свети против света војнике Христове, којима је
Учитељ забранио и штап да носе од физичког оружја.
Зашто се огњени пламен извио у виду језика над главама апостола? Зато
што су апостоли требали језиком да јављају народима Радосну Вест,
Јеванђеље истине и живота, Науку покајања и опроштења. Словом су
требали да уче, словом да исцељују, словом да теше, словом да саветују и
руководе, словом да уређују Цркву. Најзад, словом и да се бране. Јер
им је рекао и прорекао Вођ, да се не плаше гонитеља и да не брину како
ће им одговорити на судилиштима - они, прости људи. Нећете, каже, ви говорити него Дух Оца вашега говориће из вас. Зар
се и могло говорити обичним језиком човечијим о највећој и
најрадоснијој новости, која је икада допрла до ушију људских, да се Бог
јавио на земљи и отворио људима капије живота бесмртнога? Зар се од
човека и човечје смртне природе могао разлити онај животворни балсам по
лешини римске царевине и тја до крајева света? Никако и никада. Него
само од Духа Божијега огњенога, који је кроз уста светих апостола сипао
небеске варнице по тами земаљској.
Но, о, сине
човечји, зар ти баш никада ниси осетио Духа Божијега у себи? Гле, и ти
си крштен Духом, водом и Духом. Зар баш никад није у теби изненадно
засијала нека велика и светла мисао, ћутљива реч Духа Светога? Зар
никад није, као ветар изненадно, наврела у твоје срце љубав према
Створитељу, и од ње сузе на очи?
Предај се вољи
Божијој, и стражи над оним што бива у души твојој, па ћеш познати чудо
Педесетнице што се збило над апостолима.
Мир ти и утеха од Духа Светога.
