Зашто испитујеш високе небеске тајне, које ни херувими потпуно не
схватају? Веруј само да је тако - Господ је тако рекао - и вера ће ти
донети награду. Јер вечно благо, бесмртно живовање и царовање, није
обећано знању него вери. Човеку је Бог дао довољно способности да може
веровати но недовољно да може знати. Није ли то признао и философ Кант,
критичар људског разума?
Изговарајући горње речи Христос их је упутио вери а не знању. Рекао је апостолу Филипу: зар не верујеш да сам ја у оцу и отац у мени? Видиш како вери открива тајну а не знању. Не каже: Зар не знаш да сам Ја у Оцу и Отац у Мени, него зар не верујеш?
Уосталом, помози се мало и сравњењима. Није ли сваки син у оцу пре
него се роди, и сваки отац у сину кад се син роди? Није ли огањ у
пламену и пламен у огњу? Није ли племенити жеља у високој мисли, и
висока мисао у племенитој жељи?
Ми се непрестано
спотичемо о тело кад мислимо о духовним предметима. Ко победи то
спотицање, приближује се схватању духовних стварности. Може ли ко кога
више волети на земљи него мајка јединца сина и јединац мајку? Замисли
душе њихове, али - само душе. Душа мајчина сва је испуњена сином, и
душа сина мајком. Нарочито још кад су удаљени једно од другог. Мајка је
стварно свом душом у сину и син свом душом у мајци, и то како у уму
тако и у срцу. И сваки онај ко нас љуби, носи нас у уму и у срцу, и
кога ми љубимо, живи у нама. Горећи од божанске љубави према Христу
Павле је рекао: не живим ја него живи у мени Христос.
У Хришћанству љубав је метод познања. Ако, дакле, желиш да познаш
небеске тајне, онда љуби Бога свим срцем својим и свом душом својом и
свом мишљу својом. И Бог ће се уселити у тебе, и тако - ти ћеш бити у
Богу и Бог у теби. И осетићеш као истините неке ствари, које стоје
изнад свих видика човечјег знања и разума.
Љубав небеска нека те осветли.
