Твоје писмо гануло ме је веома. Нећу да ти кријем: јецао сам над њим
пречитавајући га више пута. Та у њему је исписана сва драма човечјег
живота.
Пишеш, одрастао си сав у неваљалству.
Нарочито крађа ти је била навика. Но ти си се вешто чувао, и сви су те
хвалили као добра младића. Но једном си опажен у крађи и потеран. Ти си
бежао, и сломио си ногу. Нико није дознао твоју тајну. Позвали су
лекара. Лекар је рекао, да је са ногом свршено. Позвали су свештеника
да чита молитву. Молитва, велиш, није помогла твојој сломљеној нози,
али је твоју душу потресла. Ти си се сетио Бога, и згнушао си се над
својим неваљалим животом. Још си се свом душом покајао и зарекао живети
по закону Божијем. Како онда говориш, да ти молитва није помогла?
Пробудила те је; васкрсла је душу твоју. А то и јесте главно. Платио си
душу једном ногом. Јефтино си је платио. Буди спокојан.
Но ту није крај. Кад си прездравио, почео си се усрдно молити Богу.
Тада су те неки тужили као вешца и врачара. И био си кажњен од власти.
То те је све веома збунило. И због тога пишеш и питаш, шта то све
значи?
То значи, да је тесан пут који води у царство
Божије. То је Спаситељ предочио свима, који пођу за њим. И ту не треба
да буде изненађења. Чиниш ли зло, казниће те Бог; чиниш ли добро, могу
те људи казнити. Чиниш ли зло, могу те људи и похвалити, но Бог ће те
казнити. Чиниш ли добро, могу те људи и казнити, но Бог ће те
наградити. Христос је чинио само добро, па су Га људи ипак распели.
Не обазири се на људе. Устреми се ка Богу. Дао си једну ногу за душу.
Ако буде требало, подај и цело тело за душу. Ипак си јефтино платио
душу своју. Јер си дао трулеж за драгоцени бисер.
Не бој се. Само напредуј на путу којим си пошао.
Бог нека ти је на помоћи.
