И ја кажем: довољно је бити добар Србин, али по угледу на најбоље и
најславније Србе, који су се јавили на изложби људи у овоме свету за
минулих хиљаду година. Но не смем да кажем као ти: вера је споредно!
Јер би ме сви Срби утерали у лаж.
Добар си Србин,
ако имаш слатку душу краља Владимира, издржљивост Немањину, христољубље
Савино, ревновање Милутиново, кротост Дечанскога, смерност Урошеву,
пожртвовање Лазарево, витештво Страхињино, правдољубље Марково, срце
Југовића мајке, поуздање Миличино, благост Јевросимину, милост Косовке
девојке, трпељивост поробљеног робља, видовитост слепих гуслара,
мудрост србских попова и калуђера, стидљивост народних девојака,
надахнуће народних певача, даровитост народних занатлија, отменост
народних ткаља и везиља, јасноћу народних пословичара, умереност и
одмереност србских сељака, сјај крсне славе свих крштених Срба.
Но није ли све ово од вере? Ваистину, и основа и потка свему
набројаном јесте вера Христова. Ако ли ти немаш у себи ниједну од
побројаних врлина славних ти предака а ипак се називаш Србином, онда си
само једна чувена фирма на празном дућану. А то, мислим, не желимо ни
ја теби ни ти себи.
Рећи некоме: буди добар Србин а вера је споредно, исто је што и рећи једној овци: буди ти само угојена а паша је споредно!
Не може нико бити добар Србин а да пре свега није добар човек. У свету
пак нити је било нити има икакве силе, која може човека учинити
савршено добрим, осим силе вере Христове.
Немој, дакле, желети Србство без садржине.
Не био ти човек без памети путовођ ни Србин без вере ортак.
То ти желим и поздрављам.
