У
почетку беше Логос. И Бог беше Логос. И у Богу — Логосу беше сва истинита
небесна логика (Јов. 1, 110). Вечна и непроменљива, препуна силе истине,
топлоте љубави и сјаја живота.
Том
својом небесном и живом логиком Бог — Логос је створио све што је створено на
небу и на земљи. И без Њега ништа није постало што је постало, нити је ишта из
небића добило биће без Њега.
У
почетку — не у оном прапочетку коме нема краја, него у почетку драматичне
историје стварања Бог — Логос створи небо и земљу, свет бестелесни и свет
телесни, или свет духовни и свет телесно — духовни. Све створи по реду и
поретку, најпре светлост, па воду, па фирмамент, па биље и воће, па сунце,
месец и звезде, па рибе и птице, па стоку и звериње, па најзад — човека, живу
икону своју. Све како је то објављено Духом Божјим писцу Књиге Постања (I
Мојсеј 1). А ту Књигу дао је Бог људима по милости својој онда када је ум
људски због греховне удаљености од свога Творца био покривен заборавом и сећање
људско ослабљено.
Удаљени од Бога грешни људи су удаљени и од небесне логике, те
су и мисли њихове биле удаљене од Божјих мисли колико је небо удаљено од земље
(Иса. 55, 8-9). Покривени заборавом небесне логике, коју је Адам пре греха имао
у пуној мери, и пригушени страхом од бунтовне природе око себе, људи су
измаштали своју земаљску логику, којом су се служили, а којом се и дан данас
многи једино служе, на унижење свога Творца, а на своју пропаст. Одбацили су
Слово Божје, и постали су бесловесни, и цео им је живот бесловесан, бесмислен,
с чиме се они потпуно мире.
Отуда
кад се Бог — Логос јави као човек у телу, свет Га не познаде, свет кога је Он
саздао.
„К својима дође и своји га не примише" (Јован, 1, 11). Нити Га
примише нити Му повероваше.
Упиташе Га:
— Ко си ти
(Јов. 8, 25)? А он им рече:
— Почетак. Ја
сам пре него се Аврам родио (Јов.8,58).
Тада они, тј.
своји, узеше камење да Га убију (Јов. 8, 59). Безгрешни Адам у Рају
не би ни питао Бога — Логоса
ко си ти?
Он би га познао као почетак
и свој и свих ствари. А праотац Аврам, мада рођен под грехом, изван Раја, као
праведник Божји примио би одговор Спаситељев као истинит. Зато Господ и сведочи
о њему „да је био рад да види дан мој; и видје и обрадова се" (Јов. 8,
56). Али далеки потомци Аврамови, и још удаљенији Адамови, не познаше Га и не
признаше. Јер заглибљени дубоко у земаљску лажну логику они нису могли разумети
истиниту небесну логику Бога — Логоса. Његова логика била је њима противна и
мрска. Но немогући ни појмити ју нити одолети јој они у гневу узеше камење да
Га убију. И то покушаше много пута, али не успеше до одређеног времена. Научени
од Човекомрзца Сатане они покушаваху да убију Јединог Човекољупца, „пуног
благодати и истине" (Јов. 1, 14), који се и спустио на земљу да поврати
људе небесној логици, и кроз то да их учини синовима Божјим, „који се не родише
од крви ни од воље телесне ни од воље мужевљеве него од Бога" (Јов. 1,
13), и који могу узвикнути као Павле: „Ми ум Христов имамо", и „не мислимо
што је земаљско него што је небесно" (I Кор. 2, 16). Овде је дакле сукоб
између две логике, небесне и земаљске, словесне и бесловесне. Управо између
логике и антилогике. У крајњој линији пак то је сукоб између Христа и Сатане.
Овај сукоб повлачи се од рођења Христова, када Га Ирод хтеде убити па до Његове
смрти на крсту. Само у светлости сукоба двеју речених логика може се разумети
Нови завет, као и сва историја цркве до данас и до краја.
Извор: Једини Човекољубац: живот Господа Исуса Христа, владика Николај Велимировић, Београд, 2005, стр. 5
Извор: Једини Човекољубац: живот Господа Исуса Христа, владика Николај Велимировић, Београд, 2005, стр. 5
