Како сам кажеш, ти си
служио под једним владарем много година. Ниједан дан није прошао, а да ти ниси
помислио на свога господара, на његову вољу, на његове заповести, на његове
намере. А тај владар био је смртан човек и - умро је. Но постоји један Владар,
који није смртан, и не умире; који је био Владар и над твојим владарем као што
је и над свима царевима и кнежевима овога света. То је Господ Бог, Створитељ и
Сведржитељ неба и земље. Није ли сасвим словесно и природно, да људи, поданици
тога владара над владарима, сваки дан помишљају на Њ, дознају Његову вољу,
испитују Његове заповести, проничу у Његове намере? Али баш то што је сасвим
словесно и природно многи су људи одбацили, па пошли искључиво за својом вољом,
својим мислима, својим правилима и законима. А плод тога очигледан је у ово
време: забуна, збрка, очај, амбис око људи и у људима.
Гледајући и сам све
ово ти у чуду питаш: шта да радимо, да нам боље буде? Нећу ти ја одговорити,
него пуштам једног светог човека, да ти одговори.
Прича се, како је у
старо време у Мисиру било настало зло стање међу људима, слично данашњем стању
у свету. Онда се два очајна друга из Александрије реше, да иду по свету и траже
да као нађу бар једног човека мудра и срећна. После дугог узалудног тражења
наиђу на светог човека у некој усамљеној дубрави. Овај им се поклони до земље и
радосно их прими у своју колибу. После дугог разговора и испитивања увере се
она два путника, да су заиста нашли човека, у коме су се сусреле мудрост и
срећа. Па му рекну:
- Али, човече Божији,
ми не можемо живети као ти! Како, дакле да будемо срећни?
Заплака
се човек Божији, па уздиже поглед к небу и кроз плач рече:
- Није ни нужно да ви живите као
ја. Но да би били срећнији него што сте, држите се ових правила:
- мислите о Богу бар колико
мислите о људима,
- бојте се Бога бар колико се
бојите људи,
- поштујте Бога бар колико
поштујете људе,
- молите се Богу бар колико се
молите људима,
- надајте се у Бога бар колико се
надате у људе,
- иштите помоћ од Бога бар колико
иштете од људи,
- вршите закон Божији бар колико
вршите закон људски,
- благодарите Богу бар колико
благодарите људима,
- славите Бога бар колико славите
људе!
Саслушавши овај буквар живљења и
владања она два друга врате се задовољни дома. То је и теби одговор, славни
командире, па ти викни у уши и другима. А ја само могу додати: преко овог
буквара нико и никада не може прећи на тежу књигу.
Господ нека те обрадује.
