Поставили сте ми три питања, и то:
1. која је највећа мисао достојна човека?
2. која је највећа брига достојна човека? и
3. које је највеће очекивање достојно човека?
Мислити о промислу Божијем у животу људском највећа је мисао достојна човека.
Бринути о спасењу душе највећа је брига достојна човека.
Очекивати смрт највеће је очекивање достојно човека.
Како треба мислити о промислу Божијем у животу људском? Треба за
мерило узети морални закон Божији. Сходно том мерилу посматрати, шта се
догађа у животу људи, које познајете и с којима сте у вези. Најважније
је од свега испитивати моралне узроке свему што се некоме догађа. То
није увек лака ствар, јер су узроци понекад удаљени и сакривени у
далекој прошлости једног човека, а понекад се они могу наћи само у
животу његових родитеља. Хришћанска исповест заснива се на открићу ових
узрока. Псалмист говори Богу: О заповијестима твојим размишљам, и пазим на путове твоје... Како љубим закон твој! вазда мислим о њему. Јер
су заповести Господње у основи свега што се догађа синовима Адамовим. И
закон је Господњи светлост што осветљава оно што се коме догађа.
Како треба бринути о спасењу душе? Да Вам не набрајам; читајте
Јеванђеље и питајте цркву. Од душе човек нема већег блага у овоме свету.
И баш то највеће благо јесте једино што он може спасти од пропасти и
смрти. Све остало што није човек него човеково, што човек цени и чува,
ван душе, неизбежно пропада и умире. Душа човекова је у очима Божјим
већа драгоценост од целога света материјалног, по речи Христовој: каква је корист човјеку ако сав свијет добије а души својој нашкоди? Не може, дакле, бити веће бриге достојне човека од бриге о спасењу своје душе.
Како треба очекивати смрт? Онако како војник у рату. Или као ђак, који
се брижљиво спрема очекујући сваког часа да га учитељ прозове. На
непрестано очекивање смртног часа опоменуо нас је Спаситељ причом о
лакомисленом богаташу, који је правио нове амбаре и спремао се на дуго
благовање на земљи, док му је изненадно речено: безумниче, ову ноћ отргнуће душу твоју од тебе, а што си припремио чије ће бити?
Зашто је мисао о промислу Божијем у судбама људским највећа мисао
достојна човека? Зато што она доноси човеку мудрост и блаженство.
Зашто је брига о спасењу душе највећа брига достојна човека? Зато што
је душа највеће благо на земљи, те је природно да се највећем благу
мора поклонити највећа брига.
Зашто је очекивање
смрти највеће очекивање достојно човека? Зато што очекивање смрти чисти
савест и жури човека на свако добро дело. Кад су једног доброг и
вредног човека питали, шта га је у животу највише гонило на труд и
доброчинство, он је одговорио: смрт.
Ове три ствари
не могу се опазити код животиња. Оне су својствене само човеку, и то
вишем типу човека. Све остало заједничко је човеку и скоту.
Од Бога Вам мир и благослов.
