Којим путем да се
пође?
Људи
не могу да пођу правим путем прво не зато што немају путовође него зато
што их имају сувише. Али има нешто друго, а то је оно што пророк Јеремија
исказује овим речима: Знам Господе, вели, да пут човечији
није у његовој власти, нити му је у власти да управља корацима својим
(Јер. 10, 23).
Па
ко ће нам показати пут? Само онај у чијој је власти живот човечији. Онај који
нас је послао на овај животни пут, Он једини може нама бити пут и Путовођ.
Јер једини Он зна оба краја пута, почетак и конац. Ко би иначе могао
то знати ако није присуствовао стварању света и ако није у стању да провиди
крај створеноме свету? Мрав који мери своју путању милиметрима не може
нам ништа рећи о нашем путу километарском. Па и сам човек, обручник смрти
још у колевци, како би могао оцртати путовање човечанства од хиљаде година кад
његово лично путовање у овоме свету траје минут или два према рачуници
Творца времена пред ким је хиљаду година као један дан? Због те своје
недосежности и крајње немоћи људи су се од почетка, од помрачења Адамова,
варали у путу. Јер су им се многи путеви чинили прави, док је,
у ствари, један једини пут прав а сви остали криви. Давно пре Христа,
пре новог бројања времена, месијанског поглавља
историје, увидео је то и премудри Соломон, па је рекао: Пут неки
чини се човјеку прав, али на крају показује се као пут к смрти (Приче
14, 12). О, браћо моја, има ли очигледније истине? Безбројне нетражене
и нежељене путовође нашег времена вичу нам: хајдете овим путем! Ово
је једини прави пут! И ми погледамо и на први поглед учини нам се да је
тако.
„Слушајте,
људи и народи: пут науке пут је прав, вичу једни!“
И
нама се учини, тако је. Али ко следи на том путу до близу краја, увиђа да
се човек на њему изједначује са црвима и гусеницама и мајмунима и
микробима, и завршава смрћу без васкрсења, и ноћи без сванућа.
Други
опет вичу: Слушајте људи и народи, пут културе, то је једини прави пут.
Други путеви јесу путеви дивљаштва. Неки се преваре и ставе свој прст на ту
нумеру као на замотан кајиш на вашару, но на крају бивају оштећени и
исмејани, па беже са тога пута. Иначе би пали у клопку банкротства и
смрти.
Трећи опет вичу: Слушајте људи
и народи, пут потпуне једнакости људи једини је прави пут. Пођите њиме и
будите срећни. И некима се учини заиста тај пут као пут правде и истине.
Али кад пођу донекле тим путем, увиде да онај ко их је крао у време
неједнакости, краде их и на путу једнакости, и онда се тргну натраг и
спасавају од пропасти и смрти.
Па
четврти, па пети, па десети, па стоти, па хиљадити, вичу и вичу, и вичу.
Заиста никад живот људи није личио на један вашар са безброј варалица,
него у наше време. Треба бити веома опрезан. Беспутници нуде се за
путовође. Варалице нуде се за пријатеља. Паликуће нуде се за чуваркуће.
Теципаре нуде се за спасиоце; развратници за пратиоце, безбожници за васпитаче,
душегупци за помоћнике. Заиста никад од Адама није било више лажних путовођа
него у овоме двадесетоме веку. А у свима вековима па и у овоме само је један
једини пут прав и једини путовођ истинит, а то је Господ Исус Христос,
Месија Син Божији, Спаситељ, и искупитељ људи.
Ја сам пут, рекао је Он пре две хиљаде година. И
кад прође још две хиљаде година, Његове ће речи звечати као сребро
међу камењем: Ја сам пут. И кад прође још два пут по две хиљаде година,
Његове ће речи звечати као злато међу плехом: Ја сам пут. А на
крају крајева кад се све гнусне рекламе заморе, и све лажи промукну и
њихов лавовски урлик претвори у промукло змијско шуштање, тада ће све уши чути
само сребрну звеку Божијих речи? Ја сам пут. А дотле свако ће поколење
па и наше имати да бира између многих распутника и Христа Путовође. И на
вама је да бирате. Но шта имате ви као Срби да се предомишљате и да изнова
бирате. Свети Сава је изабрао Христа и двадесет србских покољења пошла су
за Христом као за животом. Зар ће те ви и деца ваша за сатаном и за смрћу?
Не, него за Христом. Амин.