недеља, 24. новембар 2013.

9. Порука србском народу из логора Дахау

Нек се радује земља србска. Најпре ју је ударио, па он дапомиловао.
     
Заиста судба наша проречена је у Библији.
    
Јер, многе речи које је тамо говорио Господ народу израиљском, као да је говорио србском. Тако се подударају са судбом нашом. Ево шта је рекао преко славнога пророка Исаије: У гњеву мојему ударих те, и по милости мојој помиловаћу те (Ис. 60, 10).
    
Зашто си се разгњевио на нас, Господе небески? Разгњевих се, зато што кад вам дадох све што вам срце искаше, ви се осилисте, али не за истину, него да идете из зла у зло, нити хтедосте знати за ме. Све учинисте онако како у прастаро време учинише Јевреји, како вам сведочи мој славни пророк Јеремија (Јер. 9, 3).
    
Зато, што сте ме ви Срби попљували вашим хулним речима; што сте упрљали име моје горе од сваког имена вашим псовкама.
    
Јер, нико у паклу није чуо да је неко од Срба псовао сатану, или неког од његових демона, али су сви анђели моји на небесима чули са србских уста псовке имена мојега и имена мојих светитеља. Ако нађете једнога Србина који је псовао ђавола ја ћу опростити стотини оних који су псовали име Бога Створитеља и Сведржитеља. Али нећете наћи. Дакле, сатана са својим ђаволима био је у већој части код вас него ја, ваш Творац и Отац. Зар је то мала ствар, због које сам се разгњевио?
     
О, Господе, благи, опрости нам, и кажи нам зашто си се још разгњевио на Србе?
     
Зато, што су се нова господа србска стидела да иду у храмове на молитву; и што су се стидела да величају име моје на високим школама; и што су почела обожавати дела моја место мене, Створитеља неба и земље; и што су напустили слављење мојих анђела и светитеља па су почели славити смртне људе; и што су се повели за најлуђим безбожницима и најзлобнијим јеретицима у свету, примајући и понављајући луде речи њихове, и читајући и пишући безумне књиге, које су путовођ за пакао. Стара србска господа друкчије су мене поштовала и друкчије србски народ учила. Кажите ми, зар је то ситна ствар због које сам се разгњевио? Реците ми, кад би ви позвали госте у свој дом, па гости се најели и напили, па почели ружити домаћина, а уважавати слуге и слушкиње, и сто и столице, и лонце и чиније — зар се ви не би разгњевили?
    
О, Господе, заиста су тешки греси наши. Но, нека буде милост Твоја већа од греха наших. Опрости нам, благи преблаги, и снисходи слугама Твојим и реци, зашто си се још разгњевио на Србе?
    
Зато, што сте ми досадили са вашом кукњавом кад вас ударим и са вашим безобразлуком кад вас помилујем. Кад би неко од вас, са иоле разума и поштења, чуо од анђела хранитеља који иде уз вас и прате живот свакога од вас, кад би могао све чути што ја чујем, о гресима вашим у браку, па о гресима у дућанима, па о гресима на међама у пољу, па о гресима у шумама, па о гресима у судницама, па о гресима по школама, па о гресима и свештеника мојих, па о гресима у касарнама, па о гресима у водећим врховима; кад би неко од вас људи све чуо, све сазнао, све оценио и, по правди пресудио, заиста вам кажем пре би вечна пропаст дошла на тај народ него суза на око.
     
Ај, браћо моја, како је тешко судити се са Свевишњим! Он је, ваистину, увек прав, а ми увек криви. Срећа је наша што је Његова милост свагдашњи пратилац Његове правде. Та да је правда Божја сама силазила на ову грешну земљу, без милости, давно би био смак света. У гњеву мојему ударих те, а по милости мојој помиловах.
    
Ето, то се догађало много пута са Израиљцима. А сва наша прошлост сведочи нам да се то догађало више пута и са Србима. Више пута Господ нас је ударио у праведном гњеву своме и помиловао по превеликој мудрости својој. Зато вам кажем: читајте Свето писмо, да би разумели историју србску. Читајте Библију да би на мрачном путу судби људских имали свећу у рукама.
    
И потрудите се, да ничим не изазивате гњев Господњи. Он је истина спор на гњев, и не плаћа сваке суботе као гневни човек, али кад се разгњеви, сагорева људе као пламен стрњику.
    
О браћо моја и сестре, мислите сваки дан и сваку ноћ о гњеву Господњем и о милости Његовој у животу вашем личном и у животу народа вашега. И трудите се свим прописаним начинима: мислима, делима, речима, молитва ма, покајањем и скрушеношћу, да имате уза се Бога милости, а не Бога гњева. Један смењује другога. Но, Бог милостив нека је с вама и ви са Њим на век века. Амин.