уторак, 05. јун 2012.

91. Писмо. Братству "Рождества Христова " о томе зашто се поздрављамо са: Христос се роди

Кад кажемо: Христос се роди, исто је као да кажемо: Месија се роди, или Цар се роди, или Спаситељ се роди! Поздрављајући се тако ми тврдимо и друг другу сведочимо, да је дошао у свет Онај који је требао доћи ради спасења рода људског, и да другог изван Њега не треба чекати. Онај, кога је Бог обећао нашим прародитељима изгнаним из Раја; кога су незнабожни народи и племена тамно наслућивали; кога су пророци јеврејски јасно прорекли; за којим је беспомоћно човечанство хиљадама година болно уздисало - онај се засијао на земљи као сунце после дуге ноћи. И тако кад кажемо: Христос се роди, ми сведочимо, и да је Свевишњи одржао своје обећање, и да су се слутње човечанства испуниле, и да су се пророчанства пророка остварила, и да су уздаси људски утољени радошћу.

Месија се роди, Најчудеснији, истовремено Човек и Бог - да се уморне очи људске одморе на Њему и не погледају другога Месију.

Цар се роди, Најсилнији, истовремено са жезлом моћи и кандилом милости - да се и најмањи усправе и ускликну: ми смо царска деца!

Јунак се роди, Непобедиви, да одбрани праведне, да освоји грешне, да сруши духове злобе поднебесне.

Путовођ се роди, Највидовитији, да залутале изведе и поведе.

Просветитељ се роди, Најпросвећенији, да растера мраке и просветли помрачене.

Пастир се роди, Најбрижнији, да спасе стадо од вукова и прибере га у Свој тор.

Хранитељ се роди, Најбогатији, да нахрани гладне, не земљом но небом, небеским телом Својим и пламеном крвљу Својом.

Човекољубитељ се роди, Најређи, да пригрли на груди Своје и оживи љубављу безбројну сирочад Своју, која су дуго гредила из гроба живота у гроб смрти.

Откровитељ се роди, Највећи, да повуче завесу и открије смртним бесмртно Царство Небеско.

Све то означавају оне чаробне речи, с којима се хришћани о Божићу поздрављају и с којима и ја вас, браћо, поздрављам:

Христос се роди!