недеља, 25. март 2012.

24. Писмо. Једној побожној породици која пита: Како је Христос васкрсао?

Зар није доста знати да је Христос васкрсао? Зашто себе мучити питањем: како је васкрсао? Но то из вас пита љубав и усхићење, а не, никако, сумња; зато ми је мило и овакво питање ваше, драги моји.

Као што сунце у Азији наједанпут изађе, и дан заузме место ноћи. Као да додирнете електрично дугме у мрачној одаји, и на једанпут - светлост. Слично томе је било и васкрсење Господа из смрти у живот. Нечујно и тренутно.

Или ви и даље радознало питате: како? Онако, мислим, како се на прапочетку стварања света јавила светлост у свеопштој тами. Груби људи мисле: каква ли је то морала бити страшна фабрика, која је произвела светлост у свету? и каквог ли су обима морале бити машине у тој фабрици? и колико ли је милиона коњских и слоновских снага требало да тера те машине? и колико милиона и милиона година док се најзад светлост није искресала? Никаква фабрика, никаква машина, никакви милиони снага ни милиони година, уопште никакав напор. Него само једна моћна реч, и светлост се јавила и испунила сав свет. И рече Бог: нека буде свјетлост; и би свјетлост. Чак и не рече реч да се чује, него само помисли. Јер помисао Божија је исто што и реч. И помисли Бог да буде светлост; и би светлост. Дакле, нечујно и тренутно.

Такво је било и васкрсење Христово. Тако се јавила ова нова светлост, која је разумним људима обасјала духовни свет. Као год што је она физичка васионска светлост објавила свима очима овај физички свет, тако је и светлост васкрса Господњега објавила свима разумним људима онај духовни свет, домовину бесмртних духова. Због тога ова светлост нимало није мања од оне светлости. И једна и друга пак јавиле су се нечујно и тренутно, по свемоћној вољи Творчевој, по свемудром плану Његовом, по неисказаној милости и љубави Његовој.

Ви сте чули, како даровити људи стварају велика и генијална дела са чудном лакоћом и брзином. А како ли тек Дародавац свих дарова, Творац свих генија! Зар нисте читали, с каквом је лакоћом и брзином васкрсао Господ Јаирову ћерку, па сина удовице у Наину? Па Лазара у Витанији? Рече реч - и би! Јер у Бога је све могуће што рече, управо што и помисли. Тако је Христос и Себе васкрсао. Још лакше и брже. И без речи.

А сада вас ја молим, драга децо, кад знате да је Господ васкрсао, занимајте се више питањем, како ћете и ви заслужити васкрсење. Да би Он и вас васкрсао.

Јер Он је васкрсао Себе ради вас; да посведочи, да ћете и ви васкрснути кроз Њега, и бити слични Њему у слави и красоти вечној.

Поклоните се, дакле, васкрслом Господу, и запојте песму јутарњу:

Васкрсење Твоје Христе Спасе
Анђели поју на небеси,
И нас на земљи удостој:
Чистим срцем Тебе славити!