Блажени нишчи духом, јер је њихово царство небеско, рекао
је Господ Христос. Тебе то збуњује. Забуна долази отуда што ти мешаш
скудоумност слабо развијених људи са нишчетом коју Христос похваљује.
Нишчета духовна, или скрушеност, особина је најбољих умова, које је
свет имао. То је самосвест о своме ништавилу пред величанством Божијим,
самосвест о својој прљавштини према чистоти Творчевој, самосвест о
својој потпуној зависности од безграничне моћи Господње.
Цар Давид је говорио за себе: ја сам цар а не човек. А цар Давид није био скудоуман, него је био један богат и генијалан ум. Његов син, премудри Соломон, написао је: уздај се у Господа свијем срцем својим, а на свој разум не ослањај се. То и значи бити нишчи духом, наиме: поверити се сав Богу, а себи не веровати.
Онај је блажен ко је у стању искрено исповедити: моја је снага
ништавна, мој разум је нејачак, моја је воља колебљива - Господе, помози
ми!
Нишчи је духом светитељ који - као апостол Павле - може да каже: ја ништа не знам осим Христа!
Нишчи је духом научник који - као Њутон - призна, да је његово незнање бескрајно веће од његовог знања.
Нишчи је духом богаташ који - као богати Јов - говори: го сам дошао у овај свет, го ћу отићи из њега.
Свети Сава и краљ Дечански и кнез Лазар осећали су се као нишчи духом.
Шта говорим? Та сви апостоли и светитељи и праведници, са многим
милионима побожнога народа Божијега, били су овоме свету као нишчи
духом. Зато су постали, према Божијем обећању, наследници царства
небескога.
Нишчим духом не сматрај онога човека који је ограничен у знању, него који се не хвали својим знањем.
Нишчета духовна сушта је супротност охолости и самохвалисању. Од глупе
преглупе охолости и пoгубног самохвалисања хтео је Христос да нас
сачува, кад је похвалио нишче духом.
Мир ти и радост од Господа.
